Srbi u CERN-u

U Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) posle višedecenijskih istraživanja i eksperimenata detektovana je nova subatomska čestica za koju se veruje da je dosad neuhvatljiva "Božja čestica" a u tom senzacionalnom naučnom poduhvatu učestvovali su i srpski naučnici.

Šef tima Instituta za nuklearne nauke "Vinča" u CERN-u dr Ivanka Božović Jelisavčić je u izjavi Tanjugu potvrdila da je nova čestica "uhvaćena" u dva dektora na velikom sudaraču čestica koji se nalazi u kružnom tunelu ispod Ženeve, a jedan od njih je ATLAS na kojem rade naučnici iz tog instituta.

"U ovom trenutku možemo sa velikom verovatnoćom reći da je tzv. "Božja čestica" ili Higsov bozon ostavila svoj eksperimentalni potpis u dva detektora velikog hadronskog kolajdera - ATLAS i CMS", rekla je Božović Jelisavčić i dodala da u timovima koji rade na ta dva detektora ima naučnika iz Srbije.

Kako je precizirala, iz Instituta Vinča u projektu ATLAS je učestvovalo četvoro naučnika iz tog instituta.

"Tu je i grupa sa Fizičkog fakulteta i grupa iz Instituta za fiziku. To je ukupno oko 15 ljudi iz Srbije", kazala je Božović Jelisavčić.

Ona je istakla da ovo otkriće ima dalekosežan značaj ne samo za teorijsku i eksperimentalnu fiziku, već i da otvara mogućnost za objašnjenje osnovnih zakona prirode.

Prema rečima naše naučnice, verovatnoća da je u istraživanju napravljena greška je izuzetno mala, preciznije 1:1.500.000.

Božović Jelisavčić je istakla da su istraživači Instituta "Vinča" učestvovali u ozbiljnoj i značajnoj fazi pripreme podataka i kontrole kvaliteta podataka koji su ugrađeni u analizu o Higsovom bozonu.

Ona naglašava da je obrada podataka urađena u "rekordno kratkom vremenu" kako bi na predstojećoj konferenciji u Melburnu rezultat mogao biti razmotren u naučnim krugovima.
Božović Jelisavčić dodaje, međutim, da će pravi odgovor o postojanju Hisovog bozona biti dobijen kada se rezultat sa detektora ATLAS uporedi sa rezultatima registrovanim na drugim detektorima.

"Ovaj projekat pokriva čitav niz tema. Eksperimenti nisu posvećeni samo otkriću Higsovog bozona, nego čitavom nizu otvorenih pitanja u fizici", rekla je Božović Jelisavčić.

Higsov bozon je hipotetična elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu, a fotoni svetlosti ne.

Teoriju o njegovom postojanju postavio je još 1964. škotski fizičar Peter Ver Higs sa Univerziteta u Edinburgu, ali ona do danas nije bila eksperimentalno dokazana.

Slavni britanski fizičar Stiven Hoking se čak svojevremeno javno kladio u 100 dolara da Veliki hadronski sudarač, ali i drugi akceleratori nikada neće uspeti da pronađu Higsov bozon.

Potvrda postojanja Higsovog bozona upotpuniće standardni model fizike čestica.