Đurđevdan je...

Praznik, u narodu poznat kao Đurđevdan, posvećen je Sv. velikomučeniku Đorđu (275-303),  rođenom u imućnoj hrišćanskoj porodici u Kapadokiji. Za ovozemaljskog života bio je tribun u vojsci cara Dioklecijana (284-305).

Kada je car pokrenuo novi talas proganjanja Hrišćana, Sv. Đorđe pred svima priznaje svoju veru i odbija da učestvuje u progonima. Zbog toga je bačen na najstrašnije muke i umoren razapet na točku.

Bog mu je podario moć da pomaže u bedi i nevolji svakom Božijem stvoru koji mu se obrati molitvom, pa se zato ovaj svetitelj često javlja u snovima onih koji ga prizivaju, daje im savete ili čini razna čuda i spasenja.

Đurđevdan je među najvećim prolećnim praznicima. Prema narodnom, običajnom računanju vremena, Đurđevdan je polutar godine: vreme se računalo od i do Đurđevdana.

Kuće se kite vrbom i zelenilom. Pletu se venci od bilja i leskovog pruća koji se bacaju na kućni krov ili zadenu za kapiju i stajska vrata.

Sveti Đorđe se na ikoni slika u vojvodskom odelu, na konju, kako dugim kopljem probada aždaju, a u pozadini stoji jedna ženska prilika u gospodskom ruhu.

Ova aždaja simbolizuje mnogobožačku silu, koja je nebrojene hrišćanske žrtve proždirala. Sveti Đorđe je svojom mučeničkom smrću pobedio tu aždaju i zadao joj smrtni udar, jer ubrzo posle njegovog stradanja, car Konstantin Veliki je učinio kraj progonima Hrišćana i uspostavio Hrišćanstvo kao zvaničnu veru u rimskoj imperiji.

Ženska prilika je carica Aleksandra, a može se smatrati da ona predstavlja mladu Hristovu Crkvu, koju je Sveti Đorđe izbavio od neznabožačke aždaje, nakon čega je ona dobila slobodu da se razvija.

Đurđevdan je krsna slava mnogih pravoslavnih Roma, a po narodnoj pesmi, bio je Krsna slava Marka Kraljevića i vlastelina Mrnjavčevića. Krsno ime Svetog Đorđa proslavljali su i crnogorski vladari iz dinastije Petrovića.