Beograd u znaku džeza

Kada muzička manifestacija zakorači u petu deceniju, njena se atmosfera oseća u svakoj prostoriji, u svakom pokretu i odsviranoj noti, a priče se same pričaju.

“Nalazimo se ovde na Kolarcu gde ja imam 58 godina od kada sam prvi put nastupao ovde, a na džez festivalu 48 godina, skoro će 50 godina da sam vezan i za ovu salu a pogotovo sam vezan za Beogradski džez festival., naravno“, kaže džez muzičar Stjepko Gut.

Stipko Gut je bio član i solista tadašnjeg Džez orkestra Radio Beograda. Pored brojnih angažmana u inostranstvu, Americi, Austriji, Holandiji i Francuskoj, stigao je da pokrene i džez odsek na našoj Muzičkoj akademiji.

Umetnički direktor Beogradskog džez festivala bio je od 1986. do 1988. godine, a ovom prilikom podsetio nas je na srećnu okolnost u vezi sa dovođenjem Majlsa Devisa na festival.

“Majls Dejvis je bio jako skup, on je koštao u to vreme 50.000 dolara i na budžetu je ostalo 13.000 i onda smo krenuli u pregovore sa njegovim menadžerom, to jest ekipa iz Doma omladine je krenula u pregovore i šta se desilo, desilo se da je jedan koncert negde koji je bio pre nas ili posle nas, njima propao. Imali su dva slobodna dana i onda je od jednog momenta rekao - jel možete da smestite celu ekipu u dobrom hotelu, ta tri dana umesto jednog dana i onda ćemo prihvatiti ako zaista nemate više, tako da je Majls Dejvis u Beogradu svirao za 13.000”, priseća se Gut.

Prvi put je Vojislav Pantić, umetnički direktor, otvorio festival podsetivši na džez umetnike koji su nas u proteklom periodu napustili, kako na inostrane, tako i naše, Aleksandra Živkovića, pokretača i prvog umetničkog direktora ovog festivala i na Vojislava Bubišu Sinića.

Vođen mladalačkom energijom Stjepka Guta, Big bend je izvodio muziku Bore Rokovića, dok je prva numera na koncertu bila posvećena Bubiši Simiću.