Nataša Katalina - naša umetnica koja Srbiju deli sa Bečlijama

Nataša Katalina je u Beogradu završila Fakultet primenjenih umetnosti, magistrirala zidno slikarstvo. Njen suprug dobija posao u Beču, tako da Nataša sa porodicom, 2012. godine postaje stanovnik tog predivnog grada.

"To je bilo teško vreme i za mene i supruga i naše dvoje dece, nije to bila odluka avanturizma radi, nego više moranje. Moja deca govore savršeno srpski, mi isključivo govorimo sa njima srpski, čitaju i pišu ćirilicu i latinicu, imaju prijatelje ovde i vrlo dobro znaju- ja nisam želela da oni nose kompleks niže vrednosti zbog toga što dolaze iz Srbije, u odnosu na blisku prošlost nam se pripisuju neki epiteti, ali oni su vrlo i svesni i ponosni na svoje poreklo. Jer ja sam sve vreme na toj liniji, da onaj ko ne zna odakle je ne zna ni kuda ide…", ističe Nataša.

Umetnica sa istom radošću radi mozaike i slika. Beogradskoj publici predstavila se letos u Galeriji 73, sa više nego aktuelnom temom - Adolescencija...

"Retko je dete kao dete tema, a pogotovo adolescent, jer nije ni dete a nije ni odrastao čovek. Ali je meni ta tema postala toliko upečatljiva živeći u Beču, gledajući moju decu i njihove prijatelje kako rastu, sa kakvim se sve problemima suočavaju, kakve su to sve njihove zapitanosti, nesigurnosti, na čemu sve počiva taj bunt, uvek su tinejdžeri buntovni, ali je ovo meni sad bilo drugačije."

Nataša kaže da joj je trebalo 5 godina da se prilagodi životu u stranoj zemlji, ali i da je imala sreću da upozna brojne umetnike i radi u inspirativnom okruženju na dunavskoj promenadi, u okviru kulturne organizacije Das Werk.

"Sa njima sam odmah počela na te kolektivne izložbe, tako da je to bilo dobro i sa te strane...da sam iznajmila atelje sama, zatvorila se iza nekih vrata, u nekom potkrovlju, pitanje je kako bi to išlo… a ovde ipak ljudi cirkulišu, zagledaju, divna je pozicija tog atljea, na promenadi Dunava, gde se voze bicikli pored kanala i gde ljudi rado šetaju, tako da su radoznali, prolaznici često zavire, pogledaju šta radimo…"

 Radi što bolje integracije u austrijske umetničke tokove, Nataša, sa još tri umetnika sa naših prostora, osniva udruženje koje se bavi organizacijom izložbi i drugih kulturnih sadržaja.

"Imali smo različite ivente, uvek u sklopu umetničkog, imamo i nešto drugo što je vezano za kulturu Balkana... mi sami umesimo neke gibanice, donesemo ajvar, napravimo atmosferu drugačiju...ja sam primetila da je to ono što je naš talenat. Mi umemo da napravimo atmosferu u kojoj ljudi rado sede, jedu, piju, pričaju, pa i posmatraju umetnost...imamo već stalnu publiku, rado dolaze odazivaju se, to bude stvarno jako lepo i prijatno druženje...", kaže Nataša.