Радарска метеорологија и вештачка интелигенција – нови алати за предвиђање невремена

13. по реду Европска конференција о радарима у метеорологији и хидрологији једна од водећих светских конференција ове врсте. Ове године одржана је у Београду од 24. до 28. августа.

Окупила је стручњаке из земље, региона и света, а тежиште конференције је повезивање, размена искустава али и праћење и предвиђање временских појава.

“Главни циљ ове конференције је да се остваре и да се појачају односи између научника. Да се олакша научна сарадња, да се људи међусобно упознају, да упознамо младе и старе, да упознамо искусне и неискусне у науци и да на тај начин учинимо да се поље брже развија. Да сарадња буде ближа, да индустрија и академија боље сарађују и да сви заједно учинимо помак на пољу радарске метеорологије”, каже др Ђорђе Мирковић, Институт за оперативу и истраживање опасних и високо утицајних временских непогода, Универзитет Оклахома.

Усавршавање хардвера и софтвера у радарској метеорологији, као и све шира примена вештачке интелигенције биле су међу главним темама конференције. О временским приликама, значају правовремених прогноза и њиховој улози у превенцији екстремних последица разговарали смо са почасним гостом скупа и једним од водећих светских стручњака у овој области, професором, доктором Душаном Зрнићем.

“То је релативно лако сада предвидети на краткорочно јер када се та олуја развија и почне онда има неких знака, неких потписа по којим се препознаје да ће ту бити велики град, да ће бити торнадо и да ће бити јак ветар. Вештачка интелигенција ће побољшати и предвиђање и откривање зато што она узима у обзир не само физику него и претходна искуства, тако да ће то знато побољшати, већ побољшава. Многи употребљавају али то још није са свим развијено”, каже Душан Зрнић, професор истраживач, Центар за напредна радарска истраживања, Универзитет Оклахома.

Међу учесницима конференције били су бројни стручњаци из Србије, региона и света.

“Долазак на сваку конференцију изузетно пуно значи у циљу развијања искуства, представљања науке којом се ја бавим, којом се и други баве. Као што ја долазим овде да представим своје радове, ово ми јако пуно значи како бих могао да видим шта други људи раде и шта се дешава у области којом се бавимо”, др Игор Ивић, научни истраживач, Центар за напредна истраживања, Универзитет Оклахома.

“У поређењу Србије са САД-ом, код нас та радарска метеорологија стоји прилично добро али неке нове технологије би требало да се уведу. Чак ми имамо неколико тих полариметријских радара који су сада најновије достигнујуће технике, али наравно треба да та знања која су сада у свету већ устаљена да почнемо да примењујемо на тај начин и код нас”, каже др Петар Буковчић, Институт за опертиву и истраживање опасних и високо-утицајних временских непогода, Универзитет Оклахома.

Повезивање и размена знања јесу битна карактеристика оваквих скупова, поготово за Србију, чији стручњаци раде широм света и њихов допринос је препознат и на међународном нивоу.