Uz crkvu i folklor smo lečili nostalgiju

"Rođen sam u Opštini Gradiška. Sa 16 godina sam napustio srednju školu u Srbcu i otišao za Sloveniju 1974. godine, gde sam išao u školu sledeće 4 godine. Zatim sam 1978/79. bio u Libiji i potom otišao za Australiju Jatovim avionom, i od tada sam u Melburnu.

Imao sam sreću jer sam ovde imao strica doktora, radiologa Miloša Babića koji me je i uveo u svet fotografije, uspostavio sam kontakte, radio za lokalne novine, ali je to bilo part tajm posao...kao slobodnjak sam radio za Ljubljansko delo, i to Australijan open, i to već 1979.

"Srpski glas" je u pravo vreme izašao i postao veoma popularan, izveštavao je iz Republike Srpske i Srbije..bio je prava novina u pravo vreme. Tu sam i sa Novostima i sa Glasom povremeno radio, upoznao sam tako našu zajednicu.

Sećam se, osamdesetih godina se gradila crkva Sveti Sava u Grinzbergu, već smo imali u Kaltonu i tako je zajednica počela da ojačava i širi, na crkve i folklorna društva...i tu smo lečili neku svoju nostalgiju.

Od ponedeljka do petka smo svi bili zauzeti svojim poslovima, ali vikendom smo odlazili da se družimo u srpskoj zajednici.

U Australiji jesam srećan, uvek sam i bio, ali to ne znači da se ne uželim mog rodnog kraja kad slušam neku pesmu, ili zasviram, pođe neka suza...to je prirodno.

Ja sam otišao pre 46 godina, i uvek ću voleti svoju zemlju i misliti na nju, ali me to ne sprečava da ne ostvarim svoje životne ciljeve...imao sam sreće, nisam kalkulisao ništa, prihvatao dobre predloge na vreme i donosio odluke...ako ti se pruži šansa, zgrabi je i idi napred, nema osvrtanja...", kaže Majkl Babić.