Janoševići, posvećeni pravoslavni misionari

Te, 2012. godine, otac Sergios nagovestio je plan da obezbedi zemlju za pravoslavnu crkvu, da se sazida nova pravoslavna bogomolja. Vernici se za sada i dalje okupljaju u crkvi Sv. Dimitrija koja je u adaptiranom delu kuće Janoševića.

"U našu crkvu dolaze svi pravoslavni koji se nalaze na Sejšelima. Sada su već preovladali Ukrajinci, Rusi su drugi po broju, ima Bugara, Grka, ima i Srba...

U Africi je najveći porast pravoslavlja u stvari, dok na zapadu po Americi, Evropi, ljudi svuda gube veru. Iz svojih vera, katoličkih ili anglikanskih, zbog razočaranja prelaze u pravoslavlje, prihvataju ga kao čistu veru, kao veru ljubavi. Naša crkva nema tu istoriju nametanja vere, kolonizovanja i zato je to ljudima vrlo prihvatljivo", kaže za RTS otac Sergios.

Sa protojerejem stavroforom Sergiosom Janoševićem i protinicom Vesnom, susret u Beogradu desio se pre njihovog odlaska na Sejšele, a neposredno po povratku iz prve posete Jerusalimu.

„Teško se izrazi rečima, ali pokušaću...ali nikada neću moći da iskažem ono što sam tamo osećao. To je posebna zemlja, stvarno Sveta zemlja i kad se tamo dođe, čovek dobije tu jednu divnu energiju i ništa nije teško, po čitav dan smo obilazili svetinje. Ja sam imao priliku da saslužujem Svetu Liturgiju u crkvi Hristovog Vaskrsenja u samoj kuvukliji, u samom Hristovom grobu", kaže otac Sergios.

Od Naisusa do Konstantinopolisa, dokumentarni je film koji je protinica Vesna snimila povodom 1700 godina od Milanskog edikta.

„Film o caru Konstantinu i carici Jeleni je već imao neobičan put, od samog početka. Jedna od prvih kopija na engleskom jeziku prvo je poklonjena patrijarhu aleksandrijskom i njegovim sveštenicima u Daresalamu. Onda je film otišao u Dohu, upravo mitropolit Katara je napravio veliku promociju, pokazao je mnogima. Ja sam najviše oduševljena činjenicom da je prikazan na ruskoj pravoslavnoj televiziji Sojuz koja se gleda u 187 zemalja", kaže protinica.

Film je stigao u mnoge delove sveta umnogome zahvaljujući Srđani, ćerki Janoševića, koja je u vreme kada je film završen bila šef pres kancelarije predsednika Sejšela. Sa predsednikom je otputovala na konferenciju u Jokohamu, i tamo u pravoslavnoj crkvi Sv. Nikolaj Japanski upoznala oca Grigorija.

„Godinu dana kasnije došlo je mnogo Japanaca u hodočašće, posebno Kosovu. Obišli su i Dečane, stigli su i do Ohrida. Upravo je otac Grigorije, ove godine, služio prvu liturgiju na japanskom jeziku u Sabornoj crkvi u Beogradu", kaže Vesna Janošević.

„Crkva su ljudi", govori otac Sergios, „i moram opet da spomenem našu ćerku, ona je prevela pravoslavnu liturgiju na kreolski jezik, i to je prvi put u svetu da Kreolci koji dolaze da prisustvuju liturgiji, mogu da prate službu na svom maternjem jeziku. Mada oni znaju i engleski, a engleski je jezik na kome ja služim. Imali smo i par krštenja...

I zahvaljujući tom prevodu liturgije, ali i filmu o kojem smo pričali, jer smo organizovali brojne projekcije, ljudi su saznali mnogo toga... Sve što se čini, sve što se govori, sve što se radi, svaki razgovor sa ljudima je u stvari misionarski rad. Ja verujem u tu misiju, a pravi rezultati će se videti kasnije. Sad sejač seje, a uspehu će Gospod da pomogne. Možda bude nešto posle deset godina ili pedeset, kad mene više ne bude, ali biće sigurno."