Srpska zajednica u Rumuniji je osnov za povezivanje na svim nivoima

 Republika Srpska je strateški orijentisana ka srpskom rasejanju. To ste potvrdili i ovom Vašom posetom tokom koje ste učinili jedan gest koji se retko viđa, donirali ste finansijsku pomoć. Kako Republika Srpska posmatra koji su to potencijali i značaj srpske manjine u Rumuniji?

MD: Veoma važan identitetski značaj, činjenica je da upravo naša zajednica jeste most saradnje Srbije i Republike Srpske sa Rumunijom, kojoj želim da se zahvalim jer sam čuo od čelnika Saveza da je rumunska država učinila mnogo da se osigura dobar status naše zajednice i Saveza Srba. Pored Rumunije i Mađarske, nisam sreo neke druge zemlje u regionu koje su na takav način pristupile manjinskim pravima. Imamo mnogo problema u Sloveniji, gde se ne želi prihvatiti da su Srbi tamo nacionalna manjina, u Crnoj Gori, gde je potpuno devastiran status Srba, a u Federaciji BiH se vodi politika izgona Srba sa tog prostora, a da ne pričamo šta se dešava sa Srbima na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji i Albaniji.

Ovde u Rumuniji vidimo jedan korektan odnos i to želimo da podržimo i da se zahvalimo. Srpska zajednica je istrajna ovde i aktivna u pogledu očuvanja identiteta, zato je moja poseta bila isključivo da produbimo veze, da dogovorimo kako ćemo raditi dalje, da napravimo ovde Dane Republike Srpske u Temišvaru, kako bi došli naši profesori, privrednici, kulturni radnici, da razmenimo iskustva, a nakon toga da organizujemo Dane Srba iz Rumunije u Republici Srpskoj, jer malo je ljudi upoznato sa životom naše zajednice koja je na najbolji način ambasador i Srbije i Republike Srpske.

 Koji projekti treba da budu predmet saradnje kada je reč o intenziviranju ekonomske saradnje?

MD: Danas je najinteresantnija oblast energetike, tu možemo, naši ljudi iz Rumunije i mi iz Republike Srpske, da ostvarujemo saradnju, zatim IT sektor, kao i oblast razvoja poljoprivrede. Mi imamo veoma dobro pozicioniranu industriju prerade drveta, a tu je i Rumunija dosta jaka. Ako ništa drugo, možemo da razmenjujemo tehnologije i iskustva i da zajednički delujemo u nastupima prema trećim tržištima.

 Kojim letom ste došli u Temišvar?

MD: Došao sam iz Banja Luke avionom Vlade Republike Srpske. Let je trajao 35 minuta.

 Da li postoje planovi za uvođenje redovne avio linije, jer govorimo o bližem povezivanju naše zajednice sa Republikom Srpskom, odnosno Temišvara i Banja Luke, imajući u vidu da su to od 2014. godine pobratimljeni gradovi?

MD: Razgovaramo sa jednim privatnim avio prevoznikom iz Rumunije da uspostavimo čarter letove za određene destinacije. Jedna od takvih destinacija koja budi ozbiljne interese jeste Olimpijski centar Jahorina u koji je Vlada Republike Srpske uložila ozbiljan novac da ga rekonstruiše i dovede ga u poziciju velike ponude. Tu su još i Višegrad, Trebinje i Banja Luka. Mi bismo voleli sve naše turističke lepote da približimo ne samo našoj zajednici, nego i svim građanima Rumunije, i pokušaćemo to da obezbedimo. Za početak to treba da bude stimulisano podrškom Vlade Republike Srpske, ali mislim da to ima smisla.

 Na koji način, kroz putnu infrastrukturu, Banja Luka može da se približi Temišvaru imajući u vidu da grad na Begeju ima već potpisan sporazum sa Beogradom o povezivanju auto-putem?

MD: Mi u Nacionalnom programu Republike Srpske imamo izgradnju auto-puta između Banja Luke i Beograda. A kad dođemo u prestonicu onda smo na mrežama koje Srbija gradi uključujući i prema Rumuniji. Apsolutno želimo da imamo povezanost na najvišem nivou.

 U javnosti se često ističe da je Bosna i Hercegovina nefunkcionalna država, nekada se i kaže da je ona tempirana bomba. Da li postoji neka opasnost za Republiku Srpsku, odnosno za naše Srbe iz Bosne i Hercegovine?

MD: Jedina je opasnost da mi sami mimo svojih interesa prihvatimo rešenja koja nam neko nudi sa strane. Braneći ove naše interese moramo pokazati istrajnost, a to znači garanciju za opstanak Republike Srpske i našeg naroda. Mislim da smo preživeli sve to. Republika Srpska je preživela jedno teško vreme izazova, osporavanja, diskvalifikacije i blaćenja koje ne odgovaraju ni biću ni karakteru srpskog naroda i Republike Srpske. Nije to bilo lako gutati, ali se moralo prelaziti preko toga. Danas smo faktor sa kojim mnogi žele saradnju.

 Šta konkretno očekujete od Rumunije u međusobnim odnosima?

MD: Očekujem da Rumunija nastavi sa snažnom podrškom naše srpske zajednice i Saveza Srba i da kvalitet te podrške poveća do nivoa njene mogućnosti. Privredna saradnja u svim segmentima očekujem da se poveća, kao i razmena industrijskih dobara, ali jednako važni su, ponavljam, IT sektor, poljoprivreda i turizam. Međutim, upravo odnos rumunske države prema našoj zajednici je najbolji mogući osnov za povezivanje na svim nivoima.