Muzej zvuka – Cantiga d’amigo e d’amor

O bogatstvu portugalske srednjovekovne lirske tradicije svedoči do danas sačuvanih 1650 svetovnih pesama na galicijsko-portugalskom jeziku. U ovom obimnom korpusu, mogu se prepoznati dva žanra, „cantiga d’amigo” i „cantiga d’amor”, a osnovna distinkcija uspostavlja se na osnovu interpretatora, odnosno glavnog protagoniste koji peva stihove. „Cantiga d’amor”, ili „ljubavne pesme”, formalno kompleksne i retorički raznovrsne, gotovo bez izuzetka pevao je muški glas, koji je opevao svoju dragu, udvarao joj se, zaklinjao na vernost ili tugovao zbog njenog odbijanja. Sa druge strane, „cantiga d’amigo”, ili „pesme prijatelju”, formalno su bile nešto jednostavnije, ali, iako su ih pisali muškarci, bile su ukorenjene u ženskoj vokalnoj tradiciji i donosile su pogled iz ’ženske perspektive’, stihove o ljubavi i želji koje su pevale žene, devojke, ili njihove majke. Ovo je do danas najveći sačuvani korpus ’ženske’ srednjovekovne poezije, a poseban kuriozitet predstavlja činjenica da je za neke od njih sačuvana i prateća muzička notacija. Naime na dva sačuvana lista, Šarerovom pegamentu i Vindelovom pergamentu, koji su korišćeni kao vezivne membrane u drugim srednjovekovnim kodeksima, pukim slučajem je ostalo sačuvano trinaest melodija koje su pratile „cantiga d’amigo” i „cantiga d’amor”. Na Vindelovom pergamentu koji potiče iz poznog 13. veka nalazi se sedam pesama minstrela Martina Kodaksa u žanru „cantiga d’amigo” dok se na Šarerovom pergamentu nalaze pesme kralja Dinisa od Portugalije, u žanru „cantiga d’amor”. U njima, zbog šematizovane strukture i čestih ponavljanja, muzika postaje glavni medij za oživljavanje naracije i emocionalno senčenje teksta, stvarajući s jedne strane intimne pejzaže, a sa druge zanosne ljubavne izjave.

Urednica emisije: Ivana Neimarević