Олег Будницки: Људи у рату (1)

Осамдесет година од окончања Другог светског рата у историографији и даље трају дебате о узроцима, токовима, кључним актерима и последицама ових трагичних збивања која су, односећи милионе људских живота, обликовали судбину данашњег света. Иако нам је обележавање годишњице победе над нацизмом послужило као повод, мотиви за избор и емитовање текстова Олега Будницког нису условљени празничном пригодом, већ карактеристикама саме књиге и иновативношћу ауторовог методолошког и тематског приступа Другом светском рату. Наиме, за разлику од уобичајених историографских наратива о рату фокусираних на „велике теме” претежно војне и политичке историје, Будницки је, како то и сам наслов књиге Људи у рату сугерише, превасходно усмерен на приказ судбине појединаца – мушкараца и жена – захваћених ратним збивањима. У том погледу, његов приступ представља својеврсну „историју одоздо” која се не заснива само на официјелним документима, већ и на личним сведочанствима учесника рата која су, без накнадног идеолошког редиговања или романтизације прошлости, сачувана у њиховим дневничким записима и писмима. Заснована на истраживању и тумачењу такозваних „его-докумената”, социјална историја нам омогућује увид у ратну свакодневницу виђену и доживљену из перспективе непосредних актера. Међутим, ова лична сведочанства свој пуни смисао добијају тек када се сместе у шири политички и друштвени контекст који условљава не само делање индивидуалних актера, већ и наше поимање њихове животне и ратне свакодневнице. У складу са тим, сачињен је и избор поглавља из књиге Будницког која емитујемо. Прва два поглавља посвећена су разматрању два најважнија политичка догађаја која су утицала на почетак и прве године рата – Минхенском споразуму и Пакту о пријатељству нацистичке Немачке и Совјетског Савеза. У тумачењу оба ова догађаја аутор заузима критички став како према британској и француској „политици попуштања” Хитлеру, тако и према Стаљиновој оцени да је пакт са Хитлером био кориснији Совјетском Савезу него Немачкој. У завршном, трећем поглављу – повести о потрази и налажењу Хитлеровог посмртних остатака – Будницки указује на својеврсну „освету историје” по којој су најзначајнију улогу у идентификацији Хитлера имале две совјетске Јеврејке, припаднице народа којег су нацисти осудили на уништење.

Олег Будницки (Олег Будницкий, 1954) је доктор историјских наука, професор на „Вишој школи економије”и директор „Међународног центра за историју и социологију Другог светског рата и његових последица”. Поред Другог светског рата, области његових научних интересовања су историја руских Јевреја, феномен тероризма у руском популизму, те историја руске емиграције и Грађанског рата. Објавио је десетак књига од којих, поред Људи у рату (2021) издвајамо најновије: Друга Русија (2021), Колчаково злато (2022), Јевреји у Руској империји 1772–1917 (2025).

Текст је превео Милан Суботић.
Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.