Gramofonija – Uvertire ruskih autora

Kraj karijere ovog čuvenog poljsko-američkog dirigenta obeležile su aktivnosti u Evropi, gde se preselio zbog nesuglasica sa vodećim ličnostima tadašnjeg muzičkog establišmenta u Sjedinjenim Američkim Državama. Zbog toga se ponovo okrenuo snimanju ploča uz povremene nastupe, čemu je doprineo i tadašnji uspeh stereo snimaka koji su se borili za mesto na tržištu, te su privukli Rođinjskog da se ponovo posveti studijskom radu. Njegovim snimanjima u Londonu je prethodila pravna borba sa američkim advokatima, budući da je još uvek imao važeće ugovore koji su ga sprečavali da radi bez znanja kompanije. Tako je još 1952. godine morao da bude potpisan kao „Dirigent Iks” na izdanju sa prvom Betovenovom simfonijom jer nije imao validan ugovor sa kompanijom Remington koja je organizovala snimanje i objavila album. U tom smislu, publika je znala za njegove probleme, te su izdanja sa izvođenjima Rođinjskog postala veoma tražena kao kurioziteti. Njegova diskografska karijera je započela još krajem tridesetih godina u eri ploča od šelaka, a kasnije se proslavio mono snimcima na 78 obrtaja iz edicije Kolumbija mastervorks. Međutim, kvalitet tih zapisa nije uvek bio na nivou koji je zahtevao dirigent, te je od njegovih stereo ploča publika očekivala značajna poboljšanja. Nakon dugogodišnje saradnje sa kompanijom Vestminster, producenti I-Em-Aja su krajem pedesetih godina uspeli da ubede Rođinjskog da u studijima Ebi roud u Londonu realizuje za njih stereo snimke svojih izvođenja, te je ploča koju večeras slušate zabeležena 27. i 28. aprila 1958. godine u Studiju 1, šest meseci pre smrti dirigenta. Pored ruskih uvertira, tom prilikom je snimio i nekoliko ostvarenja Riharda Štrausa, kasnije takođe objavljenih na ploči.

Orkestar Kraljevske filharmonije je takođe u ovom periodu imao razne vrste pravnih i finansijskih problema koje je nastojao da reši snimanjima sa brojnim dirigentima, vrlo često pod pseudonimima. Njegov osnivač Tomas Bičam je tada bio na zalasku karijere, a sastav su počeli da napuštaju i značajni svirači, nezadovoljni njegovim radom. Ansambl je sarađivao sa Rođinjskim još od sredine pedesetih godina, kada je bio na vrhuncu popularnosti, a svi njegovi zapisi za kompaniju Vestminster i kasnije I-Em-Aj, realizovani su sa ovim orkestrom, ponekad nazvanim i Londonski filharmonijski orkestar. Svoje prve stereo snimke Rođinjski i orkestar Kraljevske filharmonije relizovali su još 1956. godine, ali su oni ostali u senci izdanja koje večeras emitujemo zbog superiornijeg kvaliteta i činjenice da je reč o poslednjim snimcima slavnog dirigenta.

Autor emisije Milan Milojković
Urednica Sanja Kunjadić