Камерни концерт

Овај композитор данас је најпознатији као један од значајнијих аутора оперете и сценске музике XIX века. Ипак, мање је познато да је у Европи, признање најпре стекао као виолончелиста. Рођен у Келну као Јакоб Офенбах, одрастао је у музичкој породици јеврејског порекла и веома рано показао изузетан таленат. Најпре је свирао виолину, а затим се определио за виолончело, инструмент који ће обележити почетак његове уметничке каријере. Још као дечак наступао је у породичним камерним саставима, а потом одлази у Париз, тадашње средиште европског музичког живота. Иако се школовао на конзерваторијуму, више од академског окружења привлачила га је концертна сцена. Његов виртуозитет убрзо је постао запажен у уметничким салонима и концертним дворанама, где је наступао са истакнутим музичарима свог времена, међу којима су били Феликс Менделсон и Јозеф Јоаким. У том периоду стекао је и надимак „Лист на виолончелу“.

Овај инструмент је, захваљујући својој изражајној звучној боји која је често поређена са људским гласом, током XIX века добио значајну солистичку улогу, праћену развојем виртуозне технике и богатијег репертоара. Управо у том контексту настају и Офенбахови дуети за два виолончела, међу најзначајнијим делима овог жанра у романтизму. Између 1839. и 1855. године Офенбах објављује шест збирки под називом Методички курс дуета за два виолончела, од опуса 49 до 54.

Иако су првобитно замишљени као педагошки материјал, Офенбахови дуети су далеко превазилазили наставну сврху и временом постали важан део концертног репертоара. Дуети су распоређени према техничкој захтевности, од једноставнијих до изразито виртуозних композиција, означених словима од А до Ф, док је већина обликована у класичној троставачној форми. Виолончелисти Гзавије Филипс и Ан Гастинел, чије извођење ћете чути у овој емисији, изабрали су шест дуета из група Це, Де, Е и Еф. У овим делима композитор користи читав регистарски распон виолончела, а посебну вредност представља начин на који третира оба инструмента. Уместо уобичајене поделе на солистичку деоницу и пратњу, гради се непрекидан музички дијалог у којем се мелодијске и пратеће улоге непрестано смењују.

Ауторка емисије Тамара Симовић