Muzej zvuka – Dela Jakoba Obrehta

Ovaj savremenik Žoskena de Prea, bio je jedan od najpoznatijih kompozitora misa poznog XV veka. U motetu Mille quingentis koji je Obreht napisao povodom smrti svoga oca, pronalazimo većinu podataka o ranom životu kompozitora. Tekst ovog moteta glasi: „Leta gospodnjeg 1488, sicilijanske muze su jecale dok je sudbina uzimala, na dan Svete Cecilije, Vilhelma Obrehta, ovenčanog čestitošću, koji je putovao do obala Sicilije. On je muzama načinio Orfeja Jakoba. Zato slatko pevaj ovu pesmu, dragi hore, kako bi njegova duša bila uznesena na nebesa i dobila zasluženi palmin list. Amen.”

Pretpostavlja se da je Obreht rođen oko 1457. godine u Gentu i da je, pre nego što je postao svešteno lice, učio da svira trubu, kako bi nasledio svog oca na poziciji gradskog trubača. Ovo iskustvo mu je pomoglo da savlada kontrapunkt i nauči da improvizuje na osnovu kantus firmusa, što će kasnije postati važne odlike njegove poetike.

Kao teoretičar, kompozitor i svešteno lice, Jakob Obreht je još tokom života uživao veliki ugled, kako kod bogatih zaštitnika, tako i kod kolega muzičara. Njegova slava je doprla i do udaljenog Napulja, gde ga je teoretičar Tinktoris uvrstio u svoju listu najvećih majstora muzike tog doba, iako je Obreht u tom trenutku imao samo dvadest pet godina. Iako je najveći deo života proveo u Flandriji, Obreht je dva puta boravio u Italiji na poziv Vojvode Erkolea D’Estea, vladara Ferare. Drugi odlazak će nažalost biti koban po kompozitora, jer je tokom epidemije kuge 1505. godine i preminuo u ovom gradu.

Obreht je bio jedan od najpoznatijih autora misa, žanra koji je zauzimao važno mesto u stvaralaštvu kompozitora flamanske škole XV i XVI veka, poput Gijoma Difaja, Johanesa Okegema i Žoskena de Prea. Ali ono što je izdvajalo Obrehta u odnosu na savremenike, bili su jasnoća muzičke vizije i izuzetan osećaj za zvučni apsekt dela.

Na početku emisije čućete najnoviji snimak Obrehtove mise Salve diva parens koji je prošle godine načinio ansambl The Sound and the Fury. Ova misa najverovatnije je napisana osamdesetih godina XV veka i predstavlja remek-delo iz ovog kompozitorovog stvaralačkog perioda. Pored izrazite kompleksnosti i kontrapunktske veštine, delo je neočekivano intimno u svom izrazu. Osim toga, ovo je najslobodnije tretiran misni cuklus u Obrehtovom opusu, jer nije posegnuo ni za kakvim postojećim modelom niti strogim imitacionim postupcima, uobičajenim u drugim delima ovog autora. Ova misa se već 1487. godine pojavila u italijanskim izvorima, a moguće je da je upravo ova kompozicija doprinela tome da Obreht dobije poziv od Vojvode Erkolea, da dođe u Feraru.

Urednica emisije: Ivana Neimarević