Umetnost interpretacije – Natalija Gutman

Rođena 1942. godine u Kazanju u porodici muzičara, violončelo je učila u školi sestara Gnjesin, a potom na Centralnoj muzičkoj školi i Moskovskom konzervatorijumu. Usavršavanje je nastavila na Lenjingradskom konzervatorijumu, učeći sa Mstislavom Rostropovičem, koju ju je, i pre završenih postdiplomskih studija, pozvao da postane predavač na Moskovskom konzervatorijumu.

Nagrade je počela da osvaja još u mladosti – sa sedamnaest godina dobila je Zlatnu medalju na Bečkom omladinskom festivalu, zatim prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju „Dvoržak” u Pragu 1961. godine i treću nagradu na Takmičenju „Čajkovski” 1962. godine. Kao aktivni kamerni muzičar, sa pijanistom Aleksejem Nasedkinom, osvojila je prvu nagradu na Takmičenju A-Er-Dea u Minhenu 1967.

Godine 1969, Natalija Gutman je prvi put nastupila u Karnegi holu u Njujorku pod upravom Leopolda Stokovskog, ali su joj je po povratku u Moskvu, sovjetske vlasti zabranile da narednih deset godina putuje u inostranstvo. Stoga se fokusirala na nastupe unutar domovine, svirajući sa nekim od najznačajnijih sovjetskih dirigenata, kao što su Kondrašin, Svetlanov, Roždestvenski i Temirkanov. Pouzdane kamerne partnere pronašla je u izvanrednom pijanisti Svjatoslavu Rihteru i violinisti Olegu Kaganu, sa kojima je godinama svirala u triju. Ovom briljantnom triju, u formaciji kvarteta priključivao se violista Jurij Bašmet, a u kvintetu i violinista Viktor Tretjakov. Kritika je imala samo reči hvale za ove sastave, koji su premijero izveli i veći broj dela sovjetskih autora koja su im bila posvećena.

Kada su 1978. sovjetske vlasti ukinule zabranu izlaska iz zemlje Nataliji Gutman, započela je istinki njena internacionalna karijera. Nastupala je sa najznačajnijim dirigentima poslednjih decenija XX i prvih decenija XXI veka – od Serđua Čelibidakea do Gustava Dudamela. Posebno uspešna bila je njena saradnja sa Klaudijom Abadom, sa kojim je nastupala kao solistkinja ili orkestarski muzičar u okviru Berlinske filharmonije, Orkestra Gustav Maler i drugih.

Diskografija ove umetnice je izuzetno obimna, a njen repetoar raznolik, obuhvatajući neka od najstarijih ostvarenja pisana za ovaj instrument, sve do premijera kompozicija koje su joj bile posvećene.

Jedan kritičar je izjavio „da je dovoljno da čujete kako Natalija Gutman odvira jednu frazu, pa da vam bude jasno da ste u prisistvu esencije maestralne, vrhunske muzikalnosti”. I njen dugogodišnji pratilac na klaviru, veliki Svjatoslav Rihter, imao je reči hvale nazvavši je „inkarnacijom iskrenosti u muzici”. Ono što je neosporno jeste da je Natalija Gutman bila predstavnik najboljih odlika ruske tradicije sviranja na violončelu – nerazmetljivo, a duboko proživljeno, osmišljeno i emotivno.

Urednica emisije: Ivana Neimarević