Vladislava Gordić Petković: Improvizacije moći i socijalna tipologija u viktorijanskom dobu

Autorka u radu ističe da se u književnom jeziku reč snob javlja u trećoj deceniji devetnaestog veka, kao imenitelj za osobu iz nižih slojeva društva, da bi se značenje proširilo na one koji slepo oponašaju pripadnike viših staleža: potonje značenje popularizuje Knjiga o snobovima Vilijama Tekerija. Semantika će se, međutim, i dalje menjati, pa će tako početkom dvadesetog veka snob biti onaj ko insistira na svom plemenitom poreklu, ne samo onaj ko teži da bude prihvaćen u najotmenijim društvenim krugovima. Značenje se takođe širi i na danas poznato određenje za one koji preziru niže društvene staleže i osobe bez izgrađenog ukusa. Postoji i takozvani obrnuti snob, onaj ko je čvrsto uveren kako treba gajiti duboko nepoverenje prema svakom ko poseduje materijalno bogatstvo i društvenu moć, a da, suprotno tome, oni koji žive skromno automatski poseduju sve vrline, piše Vladislava Gordić Petković. „Snobizam nije toliko uočljiv u društvenim konstelacijama u kojima postoje jasne demarkacione linije između klasa: on se javlja kao vitalan i postaje sveprisutan onda kada se društvo otvara za promene, kada društvena pokretljivost dopusti mešanje klasa. Kada se društvene razlike rastoče, kada demokratija dozvoli mogućnost socijalne mobilnosti u okviru jedne ili dve generacije, tada se otvara prostor da snobizam uzme maha kao proces transformacije, rezultirajući ohološću, afektacijom, glumljenim uvažavanjem drugih. U američkoj književnosti nalazićemo iznenađujuće brojne primere snobovskog ponašanja, i to u delima poetički raznorodnih (no uvek socijalno osvešćenih) autora poput Henrija Džejmsa, Idit Vorton, Frensisa Skota Ficdžeralda i Teodora Drajzera, u velikoj meri stoga što i same razlike u društvenom statusu rađaju čežnju da budu prevaziđene".

Tekst čita Gordana Gačić.
Urednice Olivera Gavrić i Olivera Nušić.