Muzej zvuka – Musikalische Exequien Hajnriha Šica

Zahvaljujući ovom uspešnom vladaru i diplomati, grad Gera je bio gotovo pošteđen bilo kakvih razaranja tokom Tridesetogodišnjeg rata. Kao veoma učen ali religiozan čovek, Fon Rojs je do detalja isplanirao svoju pogrebnu službu, uključujući i izgled kovčega u kojem je trebalo da bude sahranjen, posmtrne govore i tekstove koji će biti čitani. Interesantno je pomenuti da je ovaj kovčeg ponovo otkriven 1995. godine, od kada je izložen u muzeju u ovom gradu. Udovica Fon Rojsa se obratila Hajnrihu Šicu, zahtevajući da on napiše muziku za pogrebnu službu, koja je održana tri meseca kasnije, što je kompozitoru ostavilo relativno malo vremena za rad.

Muzika je organizovana u tri celine, koje su bile izvođene tokom različitih segmenata pogrebne službe – prvi deo, pod naslovom Koncert u formi nemačke pogrebne mise, zamišljen je kao duhovni koncert za hor i orkestar, zasnovan na brojnim biblijskim pasažima, odabranim prema instrukcijama Fon Rojsa. Muzički, ovaj segment pokazuje uticaje Monteverdija i njegovih Vespera, koje je Šic usavršio u nekoliko tomova svojih Malih duhovnih koncerata. Za ovim delom je sledio motet Gospode, kada samo tebe imam napisan za dvostruki hor i zasnovan na tekstu istoimene propovedi, dok je završni deo činila himna Simeona, Gospode, sada ostavljaš svog slugu.

Budući da su svi tekstovi bili na nemačkom, danas se Muzikališe Egzekvijen smatra prvim rekvijemom napisanim na ovom jeziku. Muzika je tesno povezana sa samom pogrebnom službom dok odabrani tekstovi predstavljaju „meditacije o smrti", koje je Šic preveo u jednu od najdirljivijih i potresnijih „žalobnih" muzika ikada napisanih.

Urednica emisije: Ivana Neimarević