Музеј звука – Дела Јакоба Обрехта

Овај савременик Жоскена де Преа, био је један од најпознатијих композитора миса позног XV века. У мотету Mille quingentis који је Обрехт написао поводом смрти свога оца, проналазимо већину података о раном животу композитора. Текст овог мотета гласи: „Лета господњег 1488, сицилијанске музе су јецале док је судбина узимала, на дан Свете Цецилије, Вилхелма Обрехта, овенчаног честитошћу, који је путовао до обала Сицилије. Он је музама начинио Орфеја Јакоба. Зато слатко певај ову песму, драги хоре, како би његова душа била узнесена на небеса и добила заслужени палмин лист. Амен.”

Претпоставља се да је Обрехт рођен око 1457. године у Генту и да је, пре него што је постао свештено лице, учио да свира трубу, како би наследио свог оца на позицији градског трубача. Ово искуство му је помогло да савлада контрапункт и научи да импровизује на основу кантус фирмуса, што ће касније постати важне одлике његове поетике.

Као теоретичар, композитор и свештено лице, Јакоб Обрехт је још током живота уживао велики углед, како код богатих заштитника, тако и код колега музичара. Његова слава је допрла и до удаљеног Напуља, где га је теоретичар Тинкторис уврстио у своју листу највећих мајстора музике тог доба, иако је Обрехт у том тренутку имао само двадест пет година. Иако је највећи део живота провео у Фландрији, Обрехт је два пута боравио у Италији на позив Војводе Ерколеа Д’Естеа, владара Фераре. Други одлазак ће нажалост бити кобан по композитора, јер је током епидемије куге 1505. године и преминуо у овом граду.

Обрехт је био један од најпознатијих аутора миса, жанра који је заузимао важно место у стваралаштву композитора фламанске школе XV и XVI века, попут Гијома Дифаја, Јоханеса Окегема и Жоскена де Преа. Али оно што је издвајало Обрехта у односу на савременике, били су јасноћа музичке визије и изузетан осећај за звучни апсект дела.

На почетку емисије чућете најновији снимак Обрехтове мисе Salve diva parens који је прошле године начинио ансамбл The Sound and the Fury. Ова миса највероватније је написана осамдесетих година XV века и представља ремек-дело из овог композиторовог стваралачког периода. Поред изразите комплексности и контрапунктске вештине, дело је неочекивано интимно у свом изразу. Осим тога, ово је најслободније третиран мисни цуклус у Обрехтовом опусу, јер није посегнуо ни за каквим постојећим моделом нити строгим имитационим поступцима, уобичајеним у другим делима овог аутора. Ова миса се већ 1487. године појавила у италијанским изворима, а могуће је да је управо ова композиција допринела томе да Обрехт добије позив од Војводе Ерколеа, да дође у Ферару.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић