Ključ sreće nije u novcu ili užitku: Nauka ima neočekivan odgovor

Kada su naučnici sa Harvarda 1938. godine započeli ambiciozan projekat praćenja života 268 studenata, nadali su se da će otkriti tajne zdravog i srećnog života. Među prvim učesnicima bili su i budući predsednik Džon F. Kenedi i čuveni urednik "Vašington Posta" Ben Bredli. Studija se kasnije proširila i na 456 dečaka iz siromašnih delova Bostona, a danas obuhvata više od dve hiljade ljudi, uključujući potomke prvobitnih učesnika.

Nakon više od 85 godina prikupljanja podataka, od medicinskih kartona do detaljnih upitnika i intervjua, jedan zaključak se izdvojio kao nepobitan. "Iznenađujuće otkriće je da naši odnosi i to koliko smo srećni u njima imaju snažan uticaj na naše zdravlje", objasnio je Robert Voldinger, profesor psihijatrije na Harvardu i četvrti direktor ove najduže naučne studije o sreći.

Pokazalo se da su bliski i kvalitetni odnosi bolji prediktori dugog i srećnog života od društvene klase, koeficijenta inteligencije, pa čak i gena. Podaci su otkrili da je nivo zadovoljstva vezama u 50. godini bio bolji pokazatelj fizičkog zdravlja u 80. godini nego nivo holesterola.

Srećni brakovi su delovali kao zaštita od mentalnog propadanja, pa su tako parovi u osmoj deceniji života, koji su bili zadovoljni svojim odnosom, prijavljivali da im raspoloženje ne opada čak ni u danima kada osećaju jači fizički bol. S druge strane, oni u nesrećnim vezama osećali su i pojačan emotivni i fizički bol. Voldinger ističe da usamljenost može biti smrtonosna, upoređujući njen uticaj sa pušenjem ili alkoholizmom.

"Socijalni fitnes" se vežba

Baš kao što je telu potrebna vežba, tako su i našim društvenim vezama potrebni svestan trud i rad. Voldinger uvodi pojam "socijalnog fitnesa", koji podrazumeva sposobnost da procenimo svoje odnose i aktivno radimo na njima. To znači postavljanje pitanja: Koje veze mi daju energiju? Koga cenim i kako mogu tu osobu više uključiti u svoj život? Želim li da stvorim nove kontakte? Čak i bliski prijatelji mogu polako nestati sa liste prioriteta ako ih svesno ne negujemo. Najbolji način za poboljšanje "socijalnog fitnesa" jeste da se vreme za odnose unese u nedeljni raspored, baš kao odlazak u teretanu ili poslovni sastanak.

Voldinger i njegov koautor, ujedno i prijatelj, razgovaraju telefonom svakog petka u podne. "To je postalo automatski. Pričamo o poslu, ali i o deci, o ličnim problemima, o svemu. Taj poziv je ogroman faktor u održavanju naše bliskosti", naglasio je Voldinger.

Osećaj kontrole kao ključni sastojak

Pored snažnih veza, novija istraživanja ukazuju na još jedan ključni element sreće - autonomiju. Studija objavljena u časopisuThe Journal of Positive Psychology pravi razliku između hedonističkog pogleda na život, koji sreću vidi kao potragu za zadovoljstvom, i eudaimonijskog pristupa, koji je definiše kroz smisao i svrsishodne aktivnosti.

Istraživači sa Univerziteta u Torontu anketirali su više od 1.200 odraslih i otkrili da, iako su povezanost sa drugima i osećaj kompetentnosti važni, autonomija je jedina psihološka potreba koja doprinosi zadovoljstvu životom nezavisno od trenutnih pozitivnih osećanja.

Drugim rečima, ljudi ne procenjuju svoj život samo na osnovu pitanja "Kako se osećam?", već i kroz pitanje "Da li je ovo moj život?". Osećaj da smo sami doneli odluke, čak i one teške koje ne donose trenutno zadovoljstvo, presudno utiče na dugoročni osećaj ispunjenosti.

Iako se često kaže da novac ne može kupiti sreću, istraživanja o ulozi bogatstva pokazuju složeniju sliku. Dok finansijska stabilnost svakako doprinosi blagostanju, njen uticaj slabi nakon što se dostigne određeni nivo prihoda koji pokriva osnovne potrebe. Studije sprovedene u malim, ruralnim zajednicama koje imaju malo ili nimalo kontakta sa novcem pokazale su iznenađujuće visok nivo zadovoljstva životom.

Ovo sugeriše da faktori poput bliskosti sa prirodom, jake međuzavisnosti unutar zajednice i odsustva društvenih poređenja mogu biti moćniji izvori sreće od materijalnog bogatstva.

Na kraju, kvalitetan život se ne svodi na sabiranje trenutaka užitka, već na izgradnju temelja koji čine čvrste veze sa drugima i osećaj da upravljamo sopstvenim putem. Kao što kaže Voldinger, odnosi ne garantuju sreću svakog dana, ali "grade temelj blagostanja, sigurnosnu mrežu i osećaj da u životu imamo ljude na koje možemo da računamo kada nam zatrebaju".