Sandra je posle 14 pokušaja vantelesne oplodnje postala majka – parovima poručuje da ne odustaju

Svaki šesti par u Srbiji ima problem sa začećem. Trudi se, bori se, izdrži, ne odustaj – poruke su koje parovi u procesu vantelesne oplodnje najčešće čuju. Sandra Jovanović je posle 14 pokušaja postala majka.

Neuspešan pokušaj. Žao nam je. Biće bolje. Nije uspelo. Negativan test. Nemojte odustajati. I tako 14 godina.

„Ja sam imala14 pokušaja vantelesne oplodnje, 14 godina sam pokušavala da uspostavim trudnoću. Svaka VTO kad dobijete negativan nalaz je jedan korak dalje od onoga što želite. Prva je najlepša i najuspešnija jer su tada nade najveće, i moja je takva bila. Te emocije koje se jave kad vidite negativan nalaz, posle svih procedura i VTO i svega što ste dali je ogorman pad i treba mnogo snage i energije i svaki put je teže“, navodi Sandra Jovanović.

Za to šta je sve stalo u 14 godina borbe i knjiga je malo. Na Sandrinim stranicama ispisan je i veliki broj dodatnih procedura. I nije jedina.

Izveštaj Britanskog instituta za zdravstvo, u kome se navodi da klinike treba da prestanu da nude dodatne tretmane pacijentima, pošto nema dokaza da oni pomažu parovima da dobiju dete, a istovremeno mogu biti skupi i bespotrebni. U Izveštaju je navedeno pet tretmana, Sandri su rađeni svi. Neki i više puta.

„Meni su rađene dve procedure na inicijativu lekara, jedna na moju inicijativu. Konkretno histeroskopija. Još neke su bile nuđene druge metode. Neke sam prihvatila, neke ne. Zaista je mnošto stvari koje se nude, i ja zaista kažem da to sve više liči na jedan supermarket vantelesne oplodnje gde vam se svašta nudi, a od toga sami treba da izaberete šta želite, a šta ne“, ističe Sandra Jovanović.

U našoj zemlji i u državnim i u privatnim klinikama za vantelesnu oplodnju koristi se na desetina dodatnih procedura. I ove spomenute. Kako nam je objasnio akademik profesor dr Aleksandar Ljubić, opravdano je da se koriste dodatne metode, ako par ima tri neuspešna pokušaja vantelesne oplodnje.

„Stav struke je da dodatne procedure, za neke je dokazana efikasnost, za neke je dokazano da nisu efikasne. Ako imate pacijente koji nisu uspeli više puta, sigurno je da ne treba da ih lečimo istim načinom, zbog toga što su nam šanse minimalne“, ističe akademik dr Aleksandar Ljubić.

Neke metode doktori u Srbiji prestali su da primenjuju jer je izostao rezultat.

„Ima i onih za koje smo mislili da imaju efekta, pa se veliki broj pokazao da je uspeh po pitanju rođenja deteta, praktično isti“, dodaje akademik Ljubić.

Prosečan uspeh vantelesnih oplodnji je 30 odsto. Sandra je posle 13. vantelesne oplodnje odlučila da dodatne procedure više neće raditi. I onda 14. pokušaj.

„Kad mi je stigla pozitivna beta, nije bilo u tom trenutku sreće, ako ste mislili da ću to da kažem, nego se rodila jedna nova emocija. To je ogroman strah koji me pratio svih devet meseci i bukvalno do trenutka dok nisam Ljubicu uzela u ruke, nije prestao da me pušta taj strah“, priznaje Sandra.

„Kad sam je uzela u ruke i videla da je živa, zdrava, lepa onako kako treba da izgleda beba, i da je moja, e onda je već nešto drugo. Ali trebalo mi je otprilike nekih šest meseci da shvatim da sam ja zaista mama.“

Sandrin savet za sve parove je kratak – da ne odustaju. Jer, Ljubice se rađaju.

Prva vantelesna oplodnja u Srbiji urađena je 1986. godine. Koliko ih je od tada bilo – niko ne zna, jer zvaničnog registra o postupcima i broju rođenih beba još uvek nema.

Ipak, procenjuje se da svaki šesti par u Srbiji ima problema sa začećem. Slična je situacija i u Evropi, gde se svake godine uradi oko milion postupaka vantelesne oplodnje. Procenjuje se da danas, zahvaljujući ovoj metodi, u svetu živi oko 13 miliona ljudi.

Da li su procedure koje ukidaju Britanci nepotrebne

Na osnovu sprovedenih istraživanja, medicinski stručnjaci u Velikoj Britaniji smatraju da pet procedura ne daju rezultate. Neke od tih metoda su injekcija spermatozoida, skraćenje endometrijuma, histeroskopija, testiranje sluznice materice. Kako navodi gošća Beogradske hronike, embriolog Ana Jeremić, sve te metode se rade u Srbiji i Srbija u vantelesnoj oplodnji ni po čemu ne zaostaje za drugim zemljama.

„Što što se tiče tih konkretno procedura, ne postoji ni jedna procedura za koju se sa sigurnošću može reći da li neka neće dati rezultate ili koja hoće. To je individualno i kod nekoga će dati rezultat, kod nekoga neće, ali se ni u kom slučaju ne može tvrditi da uopšte ne daju rezultate“, naglašava Jeremićeva.

Na primer, embriološka ICSI metoda (ubrizgavanje spermatozoida direktno u jajnu ćeliju), koja je zaživela u kliničkoj praksi još 1992. godine, omogućila je da se rode milioni dece širom sveta.

„Za neke parove, to jest muškarce koje imaju oligo, terato, asteno ili bilo koju kombinaciju, to je njima jedino rešenje. Znači, sve ove urološke procedure gde se na taj način dobijaju spermatozoidi koji se upotrebljavaju u vantelesnoj oplodnji, kod njih isključivo možete raditi ICSI metodu. Tako da to nije tačno“, ističe gošća Beogradske hronike.

Procedura vantelesne oplodnje

Parovima gde je žena mlađa od 35 godina, preporučuje se da se jave u Centar za sterilitet GAK „Narodni front“ posle godinu dana redovnih odnosa ukoliko ne dođe do trudnoće.

Ukoliko je žena starija od 35 godina maksimalno vreme čekanja je pola godine, objašnjava Ana Jeremić.

Zatim se obavljaju različite analize – ispituje prohodnost tuba, radi laporaskopija, histeroskopija, fulikometrija i tako dalje, u zavisnosti od slučaja do slučaja.

„Ukoliko i dalje na dolazi do trudnoće, par se uključuje u proceduru vantelesne oplodnje. Kod nas je procedura da prolaze komisiju sa svim potrebnim analizama i posle toga čekaju pozivno pismo kada da se jave na početak procedure“, dodaje embriolog.

Uticaj godina na uspešnost vantelesne oplodnje

Godine, pre svega žene, najviše utiču na uspeh vantelesne oplodnje i to je naučno i medicinski dokazano, kako u istraživanjima, tako i u praksi, naglašava Jeremićeva.

„Razlog za to je jednostavan. Kod muškaraca se spermatogeneza stalno obnavlja, dok se kod nas žena oogeneza se ne obnavlja. Te ćelije koje su formirane još fetalno, i naše jajne ćelije su starije od naše krštenice.Tokom godina od prve menstruacije, ta takozvana rezerva jajnih ćelija se troši, a osim opadanja broja, ireverzibilno opada kvalitet. To je nešto što se ne može popraviti“, naglašava gošća Beogradske hronike.

Zato se stalno apeluje na parove da se jave što ranije. Ne garantuje se stoprocentni uspeh, ali će im šanse biti daleko veće.