Клеопатрина коначна тајна – у Египту откривена лука која би могла да води до Клеопатрине гробнице

Мартинезова, кривични адвокат из Доминиканске Републике која се посветила археологији, две деценије за Националну Географију трага за гробницом краљице Клеопатре на скривеним, подземним локалитетима које су други одбацили.

Сада је, на миљама од обале Тапосирис Магне, њен тим открио оно што Мартинез верује да може бити кључни траг у двомиленијумској мистерији – потопљену луку у дубинама Средоземног мора.

Откриће, које је објавило египатско министарство туризма и антиквитета, указује да Тапосирис Магна није било само важно религијско средиште, већ и поморски трговачки центар, далеко значајнији него што се раније мислило.

„То чини храм заиста важним“, каже Мартинезова, додајући да је „имао све услове да буде изабран за место где би Клеопатра могла бити сахрањена са Марком Антонијем“, римским политичарем кога је волела и уз кога се борила.

Још 2022. године, њен тим египатских и доминиканских археолога објавили су откриће низа артефаката и структура у рушевинама Тапосирис Магне из времена Клеопатриног владања – као и тунела дугог 1.300 метара, усмереног директно ка мору.

Тунел, смештен око 12 метара под земљом, делимично је био потопљен морском водом. У њему су пронашли керамичке посуде и грнчарију из времена Птолемеја. У комбинацији са најновијим открићем под морем, Мартинезова каже да то указује да је „лука била активна у време Клеопатре и још од почетака династије“.

Да би истражила овај неочекивани спој копна и мора, затражила је помоћ морског археолога Националне географије Боба Баларда, познатог по открићу Титаника и немачког бојног брода Бизмарка. У поморској операцији наишли су на велике, несумњиво људском руком направљене структуре, укључујући високо полирани под.

„Ово је један од оних тренутака када се осећате заиста живим“, рекла је Мартинезова, пловећи на сплаву по мору, у сцени снимљеној за предстојећи документарни специјал Клеопатрина последња тајна, који се премијерно емитује 25. септембра на Националној географији.

Изузетан живот и мистериозна смрт

Рођена 69. године пре нове ере, краљица Клеопатра VII ступила је на престо са 18 година. Била је последња владарка птолемејског периода – најдуговечније династије у историји старог Египта, која је устоличена 305. године п.н.е. након што је Александар Велики освојио Египат.

Римљани су клеветали Клеопатру, посебно због њене везе са Јулијем Цезаром. Представљали су је као „опасну, егзотичну заводницу која је угледне римске државнике одвлачила од њихових дужности према Републици“, каже Сара Е. Кол, кустос за антике у музеју Џ. Пол Гети, која није део истраживачког тима Тапосирис Магне. „А западни историчари и уметници су наставили да негују ту слику.“

„Била је филозоф, лекар, хемичарка и фараонка“, додаје Мартинезова.

После атентата на Цезара, краљица је имала 11-годишњу, страствену и политички повезану романсу са једним од његових генерала и могућих наследника – Марком Антонијем.

Плутарх је описао Клеопатринин сусрет са Антонијем док је пловила реком Киднус „у барци са позлаћеном крмом и развијеним пурпурним једрима, док су сребрна весла ударала ритам у складу са музиком флаута, свирала и харфи“ – Клеопатра га је дочекала под златним балдахином, обучена као богиња Венера.

Њен политички и лични однос са Антонијем завршио се такође на мору. Године 31. п.н.е. њихове поморске снаге сукобиле су се са римским владаром Октавијаном, Антонијевим ривалом, у бици код Акцијума на западној обали Грчке, где је Клеопатра командовала сопственом флотом.

После пораза, Антоније је побегао у Египат и, како се наводи, сам себи задао смртни убод мачем у Александрији, касније преминувши у Клеопатриној гробници, у њеним рукама. Суочена са претњом заробљавања од стране Римљана, Клеопатра је окончала свој живот у 39. години – неки верују отровом змије, али то никада није доказано.

Потрага за Клеопатрином гробницом

Плутарх је записао да су Антоније и Клеопатра били сахрањени заједно у њеној гробници у Александрији, али тамо никада није пронађен никакав доказ. Град је 365. године нове ере погодио снажан земљотрес и цунами, а данас је велики део историјске краљевске четврти потопљен шест метара испод нивоа мора.

У потрази за гробницом, Мартинезова је узела у обзир и Клеопатрин отпор Октавијану. Мисли да је, уместо да се преда Риму, краљица осмислила план да нестане, сакривши своје тело заједно са Антонијевим на месту на које Римљани никада не би помислили да погледају.

„Морала је да изабере место где би могла да се осећа безбедно за свој загробни живот са Марком Антонијем“, каже Мартинезова.

Разматрала је све храмове до којих је краљица могла стићи из Александрије у року од једног дана. На крају је своју потрагу сузила на Тапосирис Магну и у октобру 2005. њен тим је започео ископавања.

Експедиција је довела до низа изузетних открића. Посебно, тим је ископао камену плочу на темељу храма са натписом на грчком и хијероглифима, који је указивао да је храм био посвећен богињи Изиди – веза од великог значаја, будући да су многи сматрали Клеопатру живим оваплоћењем Изиде.

За Мартинезову је било логично да би краљица желела да њено коначно почивалиште буде у храму богиње са којом се толико поистовећивала: „Није желела да умре као робиња или затвореница.“

На локалитету храма, њен тим у сарадњи са Националним универзитетом Педро Енрикес Урења из Санто Доминга, открио је стотине људских остатака, укључујући и мумије некада прекривене златним листићима, као и грнчарију и више од 300 новчића, од којих неки носе лик Клеопатре. Према објави египатског Министарства туризма и антиквитета из децембра прошле године, керамика датира из периода Клеопатриног владања, од 51. до 30. године п.н.е.

„До сада смо открили више од 2.600 предмета на месту за које су сви веровали да нема шта да се нађе. Променили смо историју овог подручја, иако још нисмо пронашли Клеопатрину гробницу“, наводи Мартинезова.

Лука повезана са Клеопатром

Мартинез верује да је Клеопатрином телу донетом у Тапосирис Магну можда био намењен пролаз кроз тунел, пре него што је скривено и положено далеко од домашаја Римљана.

Током векова, најмање 23 земљотреса погодила су египатску обалу између 320. и 1303. године, што је довело до тога да делови Тапосирис Магне потону под таласе. Најновије подводно откриће Мартинез надовезује се на две деценије доказа, ширећи потрагу и поново потврђујући значај храма у Клеопатрином добу.

У поморској потрази, коју је помогла и египатска морнарица, Балард каже да је његов тим најпре пронашао камене нише где су рибари некада складиштили опрему попут мрежа и тегова, што указује да је то подручје некада било обала. Уз помоћ сонара, израдили су мапу морског дна – где су рониоци потом открили обиље древних реликвија.

„Почели смо да видимо структуре“, каже Балард – низ колосалних грађевина прекривених седиментом, распоређених у редовима и високих преко шест метара – цементне блокове, стубове, гладак камен, као и више сидра и амфора. Докази указују да је то можда била лука повезана са Тапосирис Магном, која је коришћена у Клеопатрино време.

„Пронашли смо је, а тунел је водио право ка њој“, додаје Балард.

Једна структура, названа „Салам 5“ имала је неколико високих и равних, правоугаоних камених грађевина. Рониоци су тамо открили и базалтну основу која подсећа на постоља поломљених статуа у храму Тапосирис Магне. У близини су пронашли и другу камену структуру са три стуба, коју су назвали „Три сестре“.

За Мартинезову, откриће ове потопљене луке приближило ју је корак ближе циљу.

Балард је направио детаљну мапу која приказује око 10 километара кључних области, са сликама луке, потопљене обале и других подводних структура. Пратећи његову мапу, Мартинезова и њен тим планирају да крајем септембра започну нова ископавања са бушилицама и рониоцима, фокусирајући се на „Салам 5“.

Мартинез остаје истрајна у својој мисији. Осeћа да је Клеопатрина гробница сада ближа него икада; „За мене, то је само питање времена.“