Disciplina nije ni najkraći ni jedini put do navike

Tokom leta često nam se javljaju ideje o načinima poboljšanja izgleda, pa su na spisku korisnih aktivnosti odlazak u teretanu i nabavka zdravije ishrane, a neretko se i meditacija javlja na listi. Više slobodnog vremena otvara prostor za prevođenje tih aktivnosti u zonu navika, za šta nam je, prema uvreženom mišljenju, neophodna disciplina.

Malo je onih koji nisu makar jednom naišli na tvrdnje da je za izgradnju navika neophodna predanost i dostizanje stadijuma rutine u toj aktivnosti.

Predanost se često dovodi u vezu sa pokazivanjem posvećenosti aktivnosti po vašem izboru, kao što je religija ili obožavanje pevača ili glumaca sa kojim ste se susreli kao tinejdžeri.

Ovaj način razmišljanja uvrežen je već dugo, ali u poslednje vreme postaje sve više takav da čoveka stavlja u prvi plan.

„Ponekad imam osećaj da je disciplina više vođena obavezom ili strukturom, a posvećenost nastaje iz ljubavi i strasti. Kada govorim o tome da radim stvari sa posvećenošću, više se radi o strpljenju, ljubaznosti i poštovanju sebe i svoje svrhe u životu“, kaže umetnica i autorka onlajn sadržaja koja je poznata pod pseudonimom Liv Gliterbouns.

Liv je posvećena kuvanju zdravih obroka i njihovom lepom serviranju ili praćenju pažljivo osmišljenih koraka nege tokom tuširanja. Ona shvata ideju discipline kao sredstvo za obavljanje neophodnih poslova i transformiše ih u brigu o sebi.

Šta su navike?

Kada se govori o disciplini, često se koristi termin izgradnja navike. Ali to nije isto.

Navike se stvaraju kroz ponovljeno izlaganje određenom kontekstualnom signalu. Recimo da perete ruke nakon korišćenja toaleta. Nakon dovoljno vremena, više ne razmišljate o tome jer ćete automatski prići lavabou da operete ruke.

„Ne morate da pokušavate ili donosite odluku da biste formirali navike“, rekla je dr Vendi Vud, profesor emeritus psihologije i biznisa na Univerzitetu Južne Kalifornije Dornsajf.

Disciplina je, s druge strane, proces treniranja sebe da poštujete skup pravila i zahteva regulaciju pažnje, emocija i ponašanja. Dok svesno praktikovanje discipline može poslužiti kao motivacija za akciju, sama disciplina ne može stvoriti navike.

„Ne možete imati dovoljno discipline da ponavljate ponašanje koje vam se ne sviđa dovoljno dugo da biste stvorili naviku. Disciplina, samokontrola i snaga volje jednostavno ne funkcionišu na taj način. To su kratkoročne motivacije koje možemo kontrolisati u kraćem periodu. Kada vidite ljude koji izgledaju kao da su izuzetno samodisciplinovani, ono što otkrijete je da se oni zapravo ne bore sa odlukama koje donose. Oni to rade automatski“, objašnjava Vudova.

Da li je nešto navika?

Za ljude poput Liv, nepromišljena i automatska priroda navika oduzima od percipirane svrhe ponašanja i, samim tim, poništava bilo kakve veze sa njim. Njeni rituali su utemeljeni u ljubavi prema sebi i ne oslanjaju se na spoljne uticaje ili ljude – to su stvari za koje kaže da ih radi isključivo za sebe.

„Rituali često obiluju emocijama i značenjem. Kada pokušavamo da sve učinimo automatskim, ponekad gubimo neke od prednosti“, rekao je dr Majkl Norton, profesor poslovne administracije na Harvardskoj poslovnoj školi.

Ako želite da nekoj radnji date više značenja i emocija, rituali mogu biti put za vas. Ljudi obično stvaraju rituale tako što se pridržavaju pravila i dovode ih u vezu sa određenim psihološkim elementima. Kada se pravila ritualnog ponašanja poremete, to je primetno.

U stvari, mnoga ponašanja za koja smatrate da su uobičajena mogu biti ritual, a dr Norton kaže da postoji jednostavan način da se razlikuju – većina ljudi se budi, pere zube i tušira se bez mnogo razmišljanja o tim radnjama, ali ako ih zamolite da promene redosled svoje rutine, neki mogu izraziti nelagodnost.

„I dalje je to samo pranje zuba i tuširanje, ali možete osetiti u sebi da to malo naginje ka ritualnoj/posvećenoj radnji i odstupa od one vrste bezumne, automatske radnje“, rekao je Norton, koji je takođe autor knjige The Ritual Effect: From Habit to Ritual, Harness the Surprising Power of Everyday Actions (Efekat rituala: Od navike do rituala, iskoristite iznenađujuću moć svakodnevnih radnji).

Da li da izaberete disciplinu ili posvećenost?

I disciplina i posvećenost su efikasni putevi koje možete odabrati da biste usvojili određena ponašanja. Odabir jedne opcije može biti jednostavan ukoliko imate jasne lične preferencije.

Ako disciplinu shvatite kao nešto što je nametnuto od strane nekog drugog, onda bi vas taj nedostatak kontrole mogao odvratiti od nje. U tom slučaju, možete se osloniti na posvećenost, savetuje dr Polin Volin, klinički psiholog i autorka knjige Taming Your Inner Brat: A Guide for Transforming Self-Defeating Behavior (Kroćenje unutrašnjeg razmaženog deteta: Vodič za transformaciju samoporažavajućeg ponašanja).

Takođe, ne postoji jedinstven ispravan put za bilo koju osobu. Možete praktikovati disciplinu na poslu tako što ćete biti tačni i poštovati protokol, ali za postizanje ličnog cilj, možete odabrati posvećenost. Sve se svodi na identifikovanje vaših ciljeva i shvatanje šta želite da bude rezultat.

„Svakako, to varira od osobe do osobe, ali mislim još više, da varira od situacije do situacije, ili od zadatka do zadatka“, rekao je dr Norton.

Iako disciplina i posvećenost nisu navike, one mogu stvoriti sistem koji vas gura ka ponavljanju radnje za koju želite da postane navika, bilo da je to stvaranje okruženja u kojem uživate vežbajući ili nagrađivanje sebe za završetak zadatka.

„Reći da sam posvećen ne znači da sam posvećen. Zašto stvaram ovaj ritual? Zašto idem u teretanu svaki dan? To je zato što, bez obzira na to kako se osećam, ovo je ono što radim, i ovo sam ja, ili ovo je ono što sam ja, i ovo je ono što radim“, precizirala je dr Volin.

Želite da isprobate posvećenost?

Kada utvrdite zašto ste sebi postavili određeni cilj, možete početi da radite na disciplini ili posvećenosti. Ako je vaša motivacija unutrašnja, kao što je u slučaju da želite da smanjite vreme provedenog ispred ekrana kako biste mogli da posvetite više vremena baveći se hobijima, onda ste već korak bliže posvećenosti. Međutim, ova ponašanja moraju imati dugoročnu svrhu.

Mnogi ljudi imaju cilj da izgube višak kilograma pre venčanja, na primer, zato što žele da im odeća bude taman, ali ti ciljevi su postavljeni iz „spoljašnjeg“ razloga jer žele da ih drugi vide na određeni način.

„Način razmišljanja ima višu svrhu od samog ponašanja. Zašto ovo radite? Pa, želim da mi venčanica odlično stoji. Pa, to je lepo, ali čim završite sa venčanicom i venčanjem, to neće trajati. Trajna promena će biti sigurnija ako imate taj unutrašnji način razmišljanja posvećenosti“, istakla je dr Volin.

Umesto da stvarate ciljeve sa definitivnim rokom, bolje je da na ove zadatke gledate kao na nešto što je kontinuirano u toku. Ako vam je cilj da idete u teretanu, nagrađivanje sebe za odlazak dva puta nedeljno, a zatim tri puta nedeljno i tako dalje može vam pomoći da ostanete dosledni na duži rok. Ključ je da svoje ciljeve pretvorite u manje, savladive jedinice.

„To je nekako održiviji način života jer je utemeljen u strpljenju, saosećanju i zalaganju za sebe. U tome nema nikakvog ponosa – više se radi o usklađivanju sa načinom na koji želite da živite“, poručila je Liv Gliterbouns.