Brak je isti kao nekad, samo više nismo spremni da u njemu ostajemo po svaku cenu

Danas ljudi mnogo više očekuju od svojih veza i mnogo su im bitnije nego nekim ranijim generacijama. Reč koja bi mogla da generalno opiše međuljudske odnose u današnjem vremenu, po mišljenju Nebojše Savića, bila bi diskonekcija.

„Jednostavno, mi smo se otuđili, otuđili smo se od boga, od prirode, jedni od drugih, roditelji od dece, deca od roditelja. I ono što čujem od svojih klijenata, što je posebno zabrinjavajuće, je kada ljudi kažu 'izgubio sam sebe, više ne znam šta želim, ne znam šta hoću'“, ističe psihoterapeut.

Šta je to „više“ što želimo

Svi mi imamo određene bazične psihološke potrebe, dodaje gost Jutarnjeg programa. Da budemo voljeni, da nas neko razume, da nas neko podržava, da se osećamo poštovani.

„Ali kada smo diskonektovani na sve ove načine, onda je očigledno teško sačuvati i graditi neku bliskost i u prijateljskim odnosima, a kamoli u odnosima emotivnim ili bračnim, gde puštamo jednu osobu na jedan poseban način u naš život.“

Ne tako davno, bilo je čak i sramota imati nekog u porodici ko je razveden. Danas se razvod braka omasovio, ne zato što je poželjan i dobar, ističe psihoterapeut, već je zbog te masovnosti prosto postao društveno prihvatljiv.

„Ima određena doza sebičnosti, egocentričnosti koja naravno utiče na brak i neka netolerancija, što nije bilo karakteristično za prošla vremena brakova naših roditelja ili deka i bake. A i sami brak se promenio jer taj patrijarhalni sistem koji je vekovima bio ovde na našim prostorima se sada menja, a još uvek ne znamo šta je sledeći model“, dodaje Savić.

Novi model zajedničkog življenja

Ljudi su vekovima živeli na isti način, a rodne uloge u braku su bile nepromenljive. Danas se sve jako brzo menja, i još uvek tragamo za tim novim modelom zajedničkog življenja.  

Danas su ljudi dosta finansijski stabilniji i jednostavno nisu spremni mnogo ni na kompromise.

„Dešava se čak i da roditelji ohrabruju mlade bračne parove, ako na početku imaju ozbiljne probleme. Kažu im, 'pa, ne morate da se mučite, naći ćeš ti drugog ili drugu.' Kao da ih ohrabruju da završe taj odnos umesto da rešavaju problem.“

Psihoterapeut dodaje da nije za brak po svaku cenu, ali uvek parovima savetuje da prvo učine sve što je do njih da brak uspe. Jer, da bi se brak sklopio, potrebno je da se dve osobe slože, a da bi se rasturio, ponekad je dovoljno da jedna ode.

Najviše razvoda u Vojvodini i Beogradu – sindrom grada Čačka

Trend o broju razvoda u ova dva regiona Srbije se već godinama ponavlja, ali do sada nije urađena neka ozbiljnija studija o tome, napominje gost Jutarnjeg programa. Međutim,  donekle je logično da imamo veći broj razvoda u gradskim sredinama, zato što većina ljudi živi u gradovima.

Čačak je u poslednje tri godine gotovo sustigao Vojvodinu po procentu razvoda

Goran Javorac, sociolog Centra za socijalni rad u Čačku ističe da je od 2021. godine u gradu Čačku enormno počeo da raste broj razvoda. U periodu pre pandemije kovida 19, broj razvoda je bio na stabilnom nivou i nije imao velike oscilacije. Danas se sa sigurnošću može reći da je zadnje tri godine stopa razvoda za 40 odsto viša nego pre pandemije. Pošto nisu rađena relevantna istraživanja, teško je govoriti o razlozima, dodaje sagovornik Silvije Pašajlić, dopisnice RTS-a iz Čačka.

„Ono što je definitivno uzrok je da je porodica u krizi i da je porodici neophodna podrška i pomoć. Jedan od razloga je što je komunikacija između partnera u zadnje vreme postala sve manja, odnosno partneri sve manje komuniciraju. U toj tišini najčešće partneri kada zaćute, posle izvesnog vremena jedan od partnera pokrene postupak razvoda braka“, ističe Javorac.

Takođe,  mladi  se sve kasnije odlučuju da sklapaju brak i sve kasnije ulaze u bračnu zajednicu. Broj sklopljenih brakova kontinuirano iz godine u godinu opada dok broj razvoda sa druge strane raste.

„Neke aktivnosti su već preduzete, a to je da ove godine krećemo sa Savetovalištem za brak i porodicu. Uglavnom su usluge koje su se sprovodile u sistemu socijalne zaštite u prethodnom periodu bile usmerene na pojedinca, bilo da su iz kategorije dece, odraslih ili naših najstarijih sugrađana. Ostalo je negde zanemarena cela porodica, i zanemarene su one usluge koje se razvijaju i koje pružaju podršku i pomoć celoj porodici“, ističe Goran Javorac, sociolog Centra za socijalni rad u Čačku.

Razvode se i mladi i stari

Nekad su ljudi trpeli loš brak, pa kada dođu u neke srednje godine odustanu od razvoda jer smatraju da je prekasno. Ako se pogledaju statistički podaci Republičkog zavoda, prosečan brak traje 13 godina, što otprilike znači da se ljudi razvode u srednjim, četrdesetim godinama.

„Ali moram da kažem, isto je povećan broj razvoda ljudi koji su preko 30 i 40 godina u braku. Znači, sindrom praznog gnezda, deca su otišla, ljudi su shvatili da nemaju ništa zajedničko, što je tragično. I onda jednostavno se razvedu. Ne mora da znači da ima neke velike konflikte, jednostavno nemaju ništa zajedničko, shvatili su da su deca bila jedini razlog što su oni ostali zajedno“, objašnjava psihoterapeut.

Godišnji odmor okidač razvoda

Ljudi misle da ako imaju ozbiljne probleme u braku, da će ako promene okruženje sve biti bolje, objašnjava bračni savetnik.

„Međutim, sunčevi zraci, slana voda ne pomažu kad je brak loš, jednostavno to tako ne ide. U početku imamo to uzbuđenje, pogotovo ako smo bili na mestu gde nikad nismo bili. Da, malo uzbuđenja, ali se mi brzo vratimo na svoje, jer ono što jesmo i što imamo u braku, to nosimo sa sobom“, dodaje Savić.

Zato je savet da ukoliko imate ozbiljne probleme u braku, rešite ih pre odmora, da vam se ne bi odmor pretvorio u pakao.

Ako imate manje probleme, psihoterapeut Nebojša Savić, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, preporučuje da napravite dogovor: „Nećemo o tome na odmoru, uživamo, posvetićemo se jedan drugom i sami sebi, a rešićemo to kada se vratimo.“