Мирисањем до веће сиве масе у мозгу – могуће је

Истраживачи са Универзитета у Кјоту и Универзитета у Цукуби у Јапану замолили су 28 жена да носе специфично уље руже на одећи месец дана, док је још 22 добровољца било укључено као контролна група која је уместо тога користила обичну воду. Скенирање магнетном резонанцом (МРИ) показало је повећање запремине сиве масе код учесница које су користиле мирис руже.

Иако повећање запремине мозга не мора нужно да значи већу моћ размишљања, налази би могли имати одређене импликације када су у питању неуродегенеративна стања попут деменције.

„Ова студија је прва која показује да континуирано удисање одређеног мириса мења структуру мозга. Видели смо да мириси попут овог побољшавају памћење и когнитивне перформансе, али овде смо ми као тим желели да испробамо дугорочни експеримент како бисмо видели како активирање нашег чула мириса може довести до мерљивих промена у структури мозга” пишу истраживачи у научном раду.

Иако се укупна сива масе повећала, било је разлика у зависности од региона. Мале промене су биле у амигдали (где се управља емоцијама) или у орбитофронталном кортексу (где се обрађују лепи мириси). Знатно више сиве масе било је у задњем цингуларном кортексу или PCC (повезаном са памћењем и асоцијацијом).

Претходне студије су показале да је код људи који имају проблема са својим олфакторним системом, амигдала (директно повезана са мирисом) мање активна, док је задњи цингуларни кортекс (индиректно повезан са мирисом) активнији.

Истраживачи сугеришу да се механизам функционише тако што амигдала не мора стално да упозорава мозак на мирис руже, јер је он увек ту – али задњи цингуларни кортекс мора континуирано да га обрађује и чува повезана сећања.

„PCC је укључен у асоцијације памћења и мириса, враћање мирисних меморија и процесе семантичке меморије. PCC, који обрађује мирисне меморије, био је активиранији од амигдале, која је одговорна за осећај мириса”, пишу истраживачи.

Међутим, тешко је тачно утврдити шта узрокује ово повећање сиве масе.

Једно од могућих објашњења коју су истраживачи изнели је да мозак заправо означава мирис руже као непријатан, са накнадном емоционалном регулацијом која је одговорна за то да PCC ради јаче и повећава се у смислу величине.

Истраживачи се надају да би ови налази могли бити корисни у развоју ароматерапија које побољшавају ментално здравље и структуру мозга.

Додавање мириса одећи било би баш као ношење парфема или лосиона после бријања – јефтино, лако и потенцијално корисно за здравље мозга.

Корак у смањењу ризика од деменције

Даље у будућности, уз нова тестирања на различитим врстама мириса и већим групама људи, открића би се чак могла користити у циљу развоја терапија за смањење ризика од деменције.

Познато је да се задњи кортекс смањује код људи са Алцхајмеровом болешћу, а његово стимулисање мирисима могло би бити начин да се овај део мозга одржи активним и да добро функционише.

„Стога, резултат тренутне студије сугерише да континуирано удисање есенцијалног уља руже може спречити атрофију мозга и спречити деменцију“, објашњавају истраживачи.

Истраживање је објављено у часопису Brain Research Bulletin.