Nekada su umesto bundeve dubili krompir – otkud tradicija obeležavanja Noći veštica

Smatra se da običaj obeležavanja Noći veštica potiče iz Irske. Najpre je to bio keltski festival posvećen pokojnicima pod imenom „Samhain“.

Kelti su verovali da su duhovi mrtvih prisutni na Zemlji. Da bi ih umirili, i da im ne bi u tome smetali, u skladu sa verovanjima i tradicijom, ljudi su oblačili u kostime i ostavljali „darove“ na pragu kuća pokojnih.

I Rimljani imaju udela u obeležavanju ove noći. Obavezno su u u domovima imali običaj da gase vatru u ognjištima jer su verovali da pokojni te noći dolaze na ovaj svet.

Zato su na vratima kuća, ostavljali različito povrće, koje su prethodno izdubili, kako bi oterali mrtve. Danas je  to najčešće bundeva. Nekada se dubio krompir, a nekada i paradajz.

Kasnije, kako su se ljudi sa navikama, kulturom i tradicijom selili, i Noć veštica preselila se u SAD.

Okvirno 150 miliona ljudi u Sjedinjenim državama učestvuje u obeležavanju ovog dana.

To je i razlog što je Noć veštica je ujedno i datum kojem se raduju trgovci, naročito u SAD, gde se uoči 31. oktobra proda ogroman broj maski, kostima i rekvizita, šminke, perika... svega što je neophodno onima koji Noć veštica rado obeležavaju.

I u našoj zemlji se organizuju raznoliki uglavnom večernji događaji „pod maskama”, tematske večeri, zabave...

Još jedno od verovanja na kojem je zasnivan "Halloween" zasnovano je na tome što su Kelti smatrali da je 1. novembar zapravo početak nove kalendarske godine, i pravili su proslave noć ranije, koje su posvećivali bogu Sunca i gospodaru smrti.

Počeci obeležavanja Noći veštica imali su i romantičan prizvuk, jer su je ranije u nekim mestima, ljudi slavili  igranjem romantičnih igara koje su podrazumevale pričanje romantičnih i ljubavnih priča i bajki, pa je to bila i prilika za zbližavanje mladih.

Sa prelaskom "Halloween-a" u SAD, neki se i dalje drže tog običaja.