Четвртком у 9: Да ли један позив може да промени све, и сачува животе у борби против рака

Институт за онкологију и радиологију је институција где се лечи највећи број пацијената не само из Београда, већ из целе Србије. Докторка Александра Јарић, национална координаторка за рано откривање рака дојке и радиолог, каже да се на Институту спроводи разнолики број савремених дијагностичких процедура. „То је велики изазов за сваког од нас који се бави овим послом, али и велика мотивација када касније сретнемо на контроли те пацијенткиње, и када видимо да су излечене и да живе један леп и срећан живот. То нам је мотивација да наставимо јаче и боље", рекла је др Јарић.

Промене лоших животних навика, боља превенција, бржа дијагностика као и савременија терапија, на путу су којим се број оболелих од карцинома може смањити. У борби против малигних болести, једно од питања које се намеће је и то, колико могу да учине надлежне институције, односно здравствени систем, а колико свако за себе, односно колики је степен просвећености грађана да се јаве на скрининг.

У Србији се организује скрининг који ће трајати наредне две године, и који треба да обухвати најмање милион жена. „Задата нам је посвећеност ка циљу од милион жена у циљној групи, за две године, што су у ствари стручни стандарди савременог скрининга", изјавила је проф. др Ивана Сташевић Карличић, државна секретарка у Министарству здравља, и подсетила да Србија поред осталих капацитета и опреме које има довољно за задати циљ, има преко стотину мамографа, 300 посебно едукованих радиолошких техничара, четири покретна мамографа... У току је и процедура за куповину нових мамографа.

Докторка Јарић је додала да у свету годишње од рака дојке оболи 2,2 милиона жена, а премине око 700.00. До 2040. године очекује се милион смртних случајева годишње, јер су стопе морталитета високе.

Стручњаци су указали и на важност едукације стручних кадрова, али и грађана. 

„Ми морамо да едукујемо људе, али за то, осим што здравствени систем треба да буде инвентиван у том смислу, та обавеза је на свим чиниоцима овог друштва, од појединаца до свих институција. Медији су јако важни за превенцију и треба да буду медијатор сваке акције у заједници која је усмерена ка превенцији", рекла је проф. Сташевић Карличић.

Шведска као пример који треба следити

У примере добре праксе у смислу заштите од рака грлића материце, набраја се најчешће Аустралија где је, захваљујући вакцинама усмереним против ХПВ вируса, та болест скоро искорењена. Да ли у нашој земљи у наредне две године, најважнији позив на скрининг, може да добије милион жена... Вакцину против хуманих папилома вируса у Србији је примило мање од 10 одсто дечака и девојчица. И канцери које изазивају ХПВ вируси су у раном стадијуму често потпуно излечиви.

Такође, Шведска је успела да организује најбољи скрининг за рано откривање рака дојке, болест која је у високом проценту дефинитивно излечива ако се дијагноза постави на време. У Шведској се на скрининг жене редовно позивају, а у дијагностику је укључена и вештачка интелигенција Та пракса је веома важна за правовремено и успешно лечење и излечење, нарочито имајући у виду да у Србији рак дојке годишње однесе око 1.600 живота.

Клиника за пулмологију је пре непуних годину дана спровела пилот пројекат, уз подршку Министарства здравља, за рано откривање карцинома плућа. Већина пацијената је била у фази када је операција са добрим исходом била могућа. „За 11 месеци је снимљено на нискодозним ЦТ грудног коша 3.376 наших грађана, и то је за једну клинику поприлично оптерећење. У Војводини се скрининг спроводи већ четири године, као и у Нишу и Крагујевцу. Надам се да ћемо у наредних годину, две имати бољу статистику", рекао је др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију УКЦС. У Србији 13 особа дневно премине од рака плућа који је познат као подмукла болест.

Клиника за пулмологију УКЦС-а отворена је за пацијенте 24 часа дневно. „Карцином плућа је најчешћа малигна болест у Србији – код мушкараца на првом месту. Карцином плућа је пре био резервисан за особе у шестој, седмој деценији, а граница се помера, имамо пацијенте који су млађи и који су у трећој, четвртој деценији, тако да више не бира старосну доб", каже др Стјепановић.

Статистика не мора да буде таква, додао је др Стјепановић, и истакао да 70 одсто пацијената дође по лекарску помоћ у метастатској фази што подразумева касну дијагностику, те да се мора више говорити о превенцији.

Доктор Милан Жегарац, директор Института за онкологију и радиологију Србије каже да се на Институту сваког дана око 400 пацијената озрачи и око 250 прими хемиотерапију. Сваког дана се оперише око 20 људи.

„Долазе нам пацијенти у разним стадијумима болести. Можда у задњих пар година идемо на боље, и долазе и пацијенти да кажем, у почетним фазама болести. Када утврдимо болест карцинома дојке у почетној фази, излечење је малтене апсолутно, са много мање ресурса и много мање сати лечења", рекао је др Жегарац и додао да у Институту очекују нову дијагностичку опрему.

Прва мамографија са 40 година

Доктор Жегарац истиче да се прва мамографија треба урадити са 40 година и да „можемо да се поправимо, и да имамо већи одзив и да више жена обави тај скрининг". Када је мушка популација у питању, карцином плућа и простате су најзаступљенији, а код жена рак дојке, колоректални карцином, рак грлића материце који у Србији дневно однесе живот две жене...

„Колоректални карцином, рак дојке и грлића материце су под законски обавезним скринингом и они се спроводе континуирано деценијама у овој земљи а оно чиме ми нисмо били задовољни – то је обухват", додала је проф. Сташевић Карличић.

Порука стручњака је систематски здравствени преглед једном годишње, упркос општем здравственом стању. Резултати великог скрининга су важни, јер ће ући у посебне базе података које ће омогућити бољи увид у ситуацију о здравственом стању грађана и побољшање лечења и функционисања здравственог система.