Da li biste živeli sa hologramom idealnog partnera

Savremena umetnica, Alisija Framis, Katalonka koja živi i stvara u Amsterdamu uveliko dizajnira svoju haljinu i odelo za svog izabranika, a na meniju svadbenog ručka će biti molekularna hrana. Ono što je posebno izazvalo pažnju svetske javnosti je njena poruka da je bolje biti sa nekim ko odgovara po svemu vašim merilima, nego da ostarite sami.

Kako napominje gost Jutarnjeg programa, psihoterapeut Nebojša Savić, ovo se pre može posmatrati kao vrsta umetničkog performansa nego kao psihološka studija slučaja. Ali s obzirom na to da tehnologija ima sve veći upliv u sve sfere našeg života možemo očekivati ovakve i slične priče.

„Čovek se rađa sa nekim bazičnim potrebama, i to što je psihologija godinama govorila, sad je naučno dokazano, da su to neke potrebe koje svi imamo. Potrebe da budemo prihvaćeni, da budemo voljeni, potrebe da imamo kvalitetne odnose sa drugim ljudima. Tako da bi sa te strane ovo mogli da posmatramo kao jednu čežnju da ostvarimo jedan bliski odnos sa partnerom koji nama odgovara“, dodaje psihoterapeut.

Ta osoba u hologramu bi trebalo da bude najbolja varijanta svega onoga što je umetnici potrebno, ali to u suštini znači beg iz realnosti u virtuelni svet gde je sve savršeno, ističe Savić.

„Nekako mi živimo u nekom svetu gde svi želimo da budemo srećni i samo su dobre vesti dobrodošle. Tako da bežimo od starosti, bolesti, problema, usamljenosti a virtualni svet je savršen i onda te potrebe na takav način pokušavamo da ispunimo. Pokušavamo jer ipak živi kontakt je nešto što tehnologija i ma kako pametna veštačka inteligencija, živi kontakt ništa ne može da zameni“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Najveći broj komentara na objavu poznate umetnice govorio je da iza toga stoji jedna usamljena osoba, ali i da jeste tako, ona nije usamljena u svojoj usamljenosti. Mnogo je takvih osoba i u našem društvu ali i šire posebno pod uticem tehnologija.

Tehnologija i promene u komunikaciji 

Tehnologija donosi promene u svim sferama i te promene ne moraju biti loše. Međutim došlo je do jednog paradoksa, da tehnologija koja je u stvari trebala da nam pomogne da se bolje i lakše povezujemo, često nas vodi u usamljenost i neku vrstu izolacije, podseća psihoterapeut.

„Mobilni telefon je, u stvari, možda, najveći paradoks jer to je nešto što treba da nam omogući komunikaciju, da nas povezuje, u stvari, nas razdvaja. Tehnologija nam na kraju oduzima vreme. Tako da, nekoliko sati dnevno ljudi provode na društvenim mrežama, gledajući mobilni telefon, umesto da razvijaju svoj partnerski odnos“, kaže Savić.

Društvene mreže otkrivaju, ali i pokrivaju dosta toga. Na neki načim mi kreiramo tu našu stvarnost, naše profile, delimo stvari, ali mi filtriramo stvari koje postavljamo na društvenim mrežama. Tako da to, u stvari, nije realna slika jednog pravog života, napominje psihoterapeut. Društvene mreže nam omogućavaju uvid u druge živote, ali tu uvek može da dođe i do zloupotrebe.

„Ali ono što je jako bitno jeste da naša komunikacija kroz tehnologiju je ograničena. Zato što, tehnologija nam omogućava brz pristup informacijama, zabavi, komunikaciji. Ali, na primer, ako pošljete SMS poruku Vidimo se posle posla - to može da bude prijateljska poruka, može da bude neprijateljska. Iza toga, možda stoji neka ljubav, iščekivanje, želja. E sad, tehnologija ne može da prenese govor tela, ton glasa, izraz lica, a to u stvari pravi i gradi bliskost među ljudima.“

Kvalitet odnosa je mera kvaliteta našeg života

„Ako smo u dobrom odnosu sa sobom, ako smo u dobrom odnosu jedni sa drugima, u zadovoljavajućem odnosu, onda imamo određeni kvalitet života. Međutim, ako su ti odnosi poremećeni, onda ne možemo da budemo zadovoljni kvalitetom našeg života. Tako da, ulaganje u odnose je dobra investicija. Tehnologija ima mesto u tome, ali tehnologija nije sve“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Naravno, potrebno je provoditi kvalitetno vreme u kome ćemo se slušati i gledati sa nepodeljenom pažnjom, dodaje psihoterapeut. To ne mora da bude dugo, ali bitno je da se održi kontinuitet i da delimo stvari koje nam se dešavaju u životu.

„Da delimo kako se osećamo, šta nas boli, šta nas plaši, šta nas čini radosnim, šta volimo. Znači, kad prestanemo da delimo stvari jedan sa drugim, počinje ta jedan proces koji se zove udaljavanje i koji je u početku emocionalno udaljavanje, veoma teško primetiti. Obično se primeti već kad se stvori jedan jaz između bračnih partnera, pa onda postavljamo pitanja gde su emocije, da li se još uvek volimo, može li ovo da se vrati i slične stvari“, objašnjava Nebojša Savić.

Ljudi koji imaju ozbiljan problem u braku, prvo što pomisle jeste rečenica da li je naš odnos došao do tačke od koje nema povratka, napominje bračni terapeut. Međutim, to je pogrešno pitanje. Pravo pitanje je šta nas gura do te tačke od koje nema povratka?

„Kada to prepoznamo i kada se time pozabavimo, onda ima šanse da živimo jedan ispunjen i zadovoljavajući bračni život“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu psihoterapeut Nebojša Savić.