„Тихе везе“, „софт лансирања“ и остали онлајн новитети у романтичним односима

Када је љубав у доба друштвених мрежа у питању, све је више оних који се враћају старом начину функционисања ствари – изласци без милион селфија на Инстаграму, мања венчања без јавних фото-галерија на Фејсбуку и понека свађа без безброј пасивно-агресивних објава на свим друштваним мрежама.

На платформама као што је Тик-ток, корисници који изражавају своју склоност ка „тихим“ или „приватним“ везама добијају хиљаде прегледа, а на Пинтересту је интересовање за венчањима „само кумови и ми у општини“ (city hall elopement) порасле су више од 190 одсто од 2023. до 2024. године.

Ако се ваш префронтални кортекс развио пре него што се појавио ајфон, можда преврћете очима. Али за генерацију одраслу на друштвеним мрежама, одбацивање правила да мора да се објављује је потпуно нови корак у развоју и  стручњаци за њега кажу да би у будућности могао да редефинише интимност.

Како су друштвене мреже убиле романтику

Давање предности приватности делимично проистиче из све већег незадовољства због начина на који друштвене мреже обликују – и искривљују – романтичне везе, каже Реј Вајс, мастер студенткиња психологије на Универзитету Колумбија у Њујорку која се специјализовала за област романтчних односа код младих.

Пар који делује савршено (што се на мрежама често обележава хаштагом #relationshipgoals) може се хвалити заједничким луксузним путовањима, савршеним састанцима, усклађеним одевним комбинацијама и великим романтичним гестовима. Али генерација Зед је довољно дуго на мрежи да зна да је све то само пажљиво смишљан трик.

„Више није тајна да на друштвеним мрежама објављујете само најбоље тренутке свог живота, најбоље углове, најбоље слике, садржај прерађен филтерима. Млади људи постају свеснији да то може створити одређени ниво дисонанце и несигурности када веза не изгледа тако све време“, истиче Вајсова.

Заиста постоје рашчупани, компликовани и потпуно обични тренуци у свакој вези, али њих алгоритам на воли и тешко ће се сврстати у ред оних са више прегледа. То може навести неке људе да изједначе вредност својих веза са тим колико су „инстаграмичне“, употорила је Вајсова.

Често објављивање детаља у вези са вашом везом на друштвеним мрежама студија из 2023. године довела је у везу са нижим нивоом укупног задовољства и анксиозним стилом везаности између партнера.

Прихватање приватности односа је, дакле, делимично начин млађих генерација да одбаце притисак савршенства и врате се вредностима исказивања наклоности у стварном животу.

„Мање је подстицаја да се 'прати ритам' туђих објава. То може да заштити од осећаја зависти или искривљених очекивања због упоређивања сопствене везе са јавним презентацијама других“, нагласила је др Памела Ратлиџ, директорка Истраживачког центра за медијско-психолошку психологију и професорка медијске психологије на Универзитету Филдинг у Санта Барбари, у Калифорнији.

Оно што други не виде, не могу да униште

Неки противници објављивања заједничких фотографија, као главни разлог „стидљивог“ дељења детаља издвајају то што не желе да изложе своју везу истом испиту који њихови пријатељи примењују на друге парове.

„Не свиђа ми се помисао да будем примећен и да се о мени прича. Чак сам престао да разговарам са многим својим пријатељима о везама јер сам открио да ће почети другачије да гледају на дечка или девојку“, рекао је Џејсон, студент Универзитета Британске Колумбије у Ванкуверу.

За Џејсона, његова невољност да дели свој љубавни живот не представља толико страх од јавног срамоћења или малтретирања, већ од замишљене групне дискусије, приватне директне поруке и истраге на Инстаграму којима би могао бити изложен.

Социјална анксиозност није ништа ново, али за генерацију одраслу онлајн, нови облик нелагодности постао је ендемски за наш начин међусобног односа, рекла је Брук Дафи, ванредна професорка комуникације на Универзитету Корнел у Итаки, у држави Њујорк.

„Замишљени надзор“, како га она назива, је осећај да сваки ваш покрет посматра и испитује публика, што је резултат тога што су друштвене мреже нормализовале воајеризам.

„Објављивати редовно о дешавањима у вези значи отворити је јавности и навести људе да претресају слике и анализирају комуникацију. Наравно, инфлуенсери су под снажним микроскопом, али смо открили да је ово организациони принцип за начин на који млади људи креирају садржај на мрежи“, објашњава професорка Дафи.

„Страхује се да други неће само видети нешто што се тиче ваше везе већ да ће помно посматрати, истраживати је и доносити моралне судове о вама и вашем партнеру. Сва та бука, стварна или замишљена, може замутити вашу сопствену процену особе са којом сте, посебно на почетку везе“, рекла је 26-годишња Џилијан Сент Онџ из Њујорка која каже да се уздржавала од дељења садржаја који се тиче ње и њеног вереника, али не само пред пратиоцима него и шире фамилије.

„Сломљено срце је само по себи довољно тешко, тако да када сви прерано све знају, осећате се као да дугујете другима, чак и непознатим људима, објашњење шта је пошло по злу. Приватност ми је омогућила да формирам мишљење и заиста се фокусирам на изградњу дубоке везе“, испричала је Џилијан.

Објављивање нејасних па и увредљивих порука упућених партнеру (које нико други не разуме, а неретко ни онај коме су упућене) током свађа је, изгледа, остало у прошлости.

Али упркос томе што су веома свесни сопственог надзора, припадници генерације Зед и даље успевају да измисле нове начине да задовоље жељу за дељењем. Такозвано софт лансирање (soft-launching), на пример, један је од начина на који неко може да подели чињеницу да је у вези, а да не открије идентитет свог партнера, објашњава професорка Дафи.

Друштвене мреже преплављене су идејама за овај начин обавештавања пратилаца да сте у вези – два тањира на трпезаријском столу, две силуете на  зиду, два пара ципела...

За Џилијан, која редовно објављује видео-записе из свакодневног живота, „меко лансирање“ на друштвеним мрежама након око пет месеци везе са садашњим вереником била је права мера приватности која јој је била потребна.

Џејсон такође прави разлику између онога што се дешава на „мрежи“, где су фотографије трајне док се не избришу, и онога што се дешава у сторијима, где објаве нестају у року од 24 сата.

„Прича не мора имати исти комуникативни утицај као нешто што се налази на вашој мрежи. Сторији бележе пролазни тренутак и мислим да су због тога људи спремнији да ту изађу ван граница личног профила“, навела је професорка Дафи.

„Приватно, али не и тајно“ – како уочити разлику?

Из перспективе спољашњег посматрача, приватност и тајност могу изгледати исто, рекла је Лиа Хујн, лиценцирани брачни и породични терапеут са седиштем у Сан Хозеу, у Калифорнији.

„Међутим, мотив је другачији. Приватност има за циљ заштиту, опрез и пажњу. Неко ко жели приватност не жели да веза буде скривена, али сматра да је неопходно заштитити везу“, прецизирала је Хујнова.

Тајност, с друге стране, долази на штету друге особе и често има себичнији мотив, попут осећања стида или срамоте.

Како парови да разликују тајност од приватности? Прво, Хујн препоручује партнерима да идентификују сопствене мотиве за задржавање приватности.

„Важно је да особа која жели приватност јасно каже да се не стиди свог партнера, нити да то ради да би оставила отворене опције. Уверите се да се обоје слажете око тога како задржавање граница приватности треба да изгледа“, нагласила је Лиа Хујн.  

Реј Вајс подсећа да комуникација може бити тешка када се ради о неусклађеним очекивањима, где један партнер више цени допринос ширем друштвеном кругу од другог.

Такође је важно имати барем једну или две особе ван везе са којима можете да разговарате када вам је потребно да се поверите или ако сукоб постане претежак, саветује Вајсова.

„Слушајте свој унутрашњи осећај. Све се своди на идентификовање вредности. Каква год да је борба у вези, запитајте се како (можете) да дођете до решења на начин који је у складу са вашим вредностима“, поручила је Вајсова.

Генерално, за др Памелу Ратлиџ, која проучава друштвене медије од њиховог настанка, „тиха веза“ је потпуно позитиван заокрет у начину на који млади људи воде свој лични живот.

„Видимо све више младих људи који се одлучују за дигитални детокс са жељом да 'живе у тренутку'. Није неопходно, али може открити много о вама самима. Све што подстиче људе да имају потпуно јасну намеру у коришћењу друштвених медија, а не да пасивно раде оно што раде сви, добар је знак“, поручила је др Ратлиџ.