Da li nas aplikacije špijuniraju – šta sve znaju o nama Fejsbuk, Tik-tok i Instagram

Pet aplikacija koje su u vrhu po prikupljanju podataka od svojih korisnika su: na prvom mestu Fejsbuk, zatim slede Tik-tok, Instagram, potom Gugl mape i Votsap.

Šta prikupljaju ove aplikacije?

Prikupljaju lokacije na kojima se nalazimo i to na dnevnom nivou, naše kontakte, mogu da prikupljaju i naše razgovore, da zavire u poruke i četove, ali i u fotografije.

Ovo ne znači da to rade konstantno, niti da sve aplikacije prikupljaju sve podatke na ove načine.

Za šta se koriste prikupljeni podaci?

Prema rezultatima istraživanja sa Prinstona:

– 45 do 60 odsto za pravljenje oglasa po vašim navikama, interesovanjima;

– 25 do 40 odsto da bi ste dobijali personalizovani sadržaj na društvenim mrežama, dakle ono što se poklapa sa vašim interesovanjima, strahovima, dešavanjima u životu.

– 15 do 25 odsto se koristi za takozvani politički mikro targeting.

Odnos korisnika prema informacijama

Zanimljivo je da više od 62 odsto korisnika ne proverava vesti koje deli dalje po mrežama, a skoro 40 odsto viralnog sadržaja koji dopre do nas napravljeno je uz pomoć veštačke inteligencije.

Gost Beogradske hronike, Denis Tul, stručnjak za IT pravo, smatra da s pravom možemo da kažemo da nas naši mobilni uređaji i aplikacije prisluškuju, ma koliko to zvučalo kao teorija zavere, ali mi smo sami dozvolili da se to dešava i sami smo odgovorni šta se dešava sa našim podacima.

„Kada govorimo o tome gde su svi ti naši podaci otišli, mi možemo to da podelimo na pojedine sajtove, aplikacije i uređaje. Naši uređaji prikupljaju podatke, kasnije uređaji komuniciraju sa aplikacijama, tako da aplikacije i sajtovi koje koristimo mogu imati informaciju i o našem uređaju, vrsti sistema koje imamo itd“, objašnjava Tul.

Gugl je odličan primer jer ima veliki broj aplikacija, napominje gost Beogradske hronike. Gugl ima i Gmail i Jutjub i Gugl pretragu i Gugl Mape… a kada se uključe i tehnički parametri lokacija – dobijaju veoma širok spektar podataka.

Ima li razloga za brigu

Osnovno je da imamo dovoljno svesti da pročitamo uslove korišćenja i politiku privatnosti kao dokumente koje će sve aplikacije i uređaji da nam ponude, po načelu transparentnosti i kooperativnosti, i navedu koje naše podatke uzimaju.

„Kada potpisujemo ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, kola, studentski ugovor, uvek pročitamo te ugovore. Ne znam zašto se nije razvila svest da pročitamo i kada skidamo novu aplikaciju, uslove korišćenja te aplikacije“, napominje stručnjak za IT pravo.

Danas je jednostavno nemoguće biti isključen od tehnologije i moramo da koristimo brojne aplikacije. Ukoliko bismo pročitali uslove korišćenja i politiku privatnosti, možda bismo našli načine da ih malo sigurnije koristimo, dodaje Tul.

„I kod ChatGPT-a mi možemo da opt-autujemo, da on uči na našim inputima, na našim četovima, a ne verujem da svi to uradimo. Ipak je potrebna aktivna radnja sa naše strane, kao korisnika“, napominje gost Beogradske hronike.

Može li li korišćenje ChatGPT-a biti zloupotrebljeno ili upereno protiv nas

Pre nekoliko dana je Sem Altman, direktor "OpenAI"-a, proizvođač ChatGPT-a, gostovao u jednom podkastu i naveo da je jedan od većih problema koji imaju taj što ChatGPT nema etički kodeks.

„Znači, oni nisu obavezni da sačuvaju podatke koje mi njima damo, odnosno četove. Kada odemo kod psihologa, mi želimo da ne izađu podaci o kojima tamo pričamo, kao i naš razgovor kod advokata. Oni nisu obavezani da čuvaju te podatke, čak će biti obavezani da ih daju ako ih sud pozove u nekom kasnijem postupku“, ističe stručnjak za IT pravo, i dodaje da ChatGPT pamti sve četove, čak i obrisane.

Lažne informacije novo polje zloupotreba

Sve češće se na mrežama pojavljuju neproverene i netačne vesti koje ljude lako mogu da dovedu u zabludu, posebno jer se hrane našim strahovima i problemima i serviraju nam neproverena rešenja.

„U doba manipulacije i u doba veštačke inteligencije gde mi možemo stvoriti jako lako vezu koja je upodobljena nekom psihološkom slikom ili onome što možemo da iščitamo iz svih tih podataka koje smo dali lajkovanjem, praćenjem, koliko smo se dugo sekundi zadržali na nekom videu, oni mogu zaista da pretpostave na koji način da nastupe prema nama, da nas privole na neko razmišljanje, znači da dođu do tog manipulativnog momenta“, objašnjava Denis Tul.

Jedino rešenje je, smatra gost Beogradske hronike je da razvijemo kritičko mišljenje, da ne „klikćemo“ po internetu na sve, već da razmislimo logički o nekim stvarima.

„Da probamo da se informišemo iz drugih uglova, da ponekad porazgovaramo sa nekim ko je bliži nekoj struci ili nekoj temi, da probamo da porazgovaramo sa njima i da pitamo njih za mišljenje u toj oblasti, možda dobijemo kroz socijalni dijalog kao društvo veći nivo odbrane nego što možemo sami da ponudimo sebi“, naglašava Denis Tul, sturčnjak za IT pravo, na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.