Кинези хоће да „хладе“ интернет потапањем дата-центара у море, разлог – 90 одсто мања потрошња енергије

Поред обале Шангаја, инжењери се спремају да у море спусте огромну челичну капсулу пуну сервера. На први поглед звучи апсурдно, али ово решење решава један од највећих проблема у индустрији – смањење огромних рачуна за струју.

Због велике потрошње енергије, дата-центри се врло брзо загревају, а како се не би прегрејали скоро 40 одсто укупне потрошње енергије троши се на њихово хлађење.

Под водом, океан тај посао обавља бесплатно. Компанија „Хајлендер“ (Highlander – Горштак), поморска технолошка фирма која стоји иза пројекта, тврди да овакви подводни објекти могу уштедети до 90 одсто енергије намењене хлађењу, што објашњава зашто је Кина одједном веома заинтересована за овакве пројекте.

Идеја није сасвим нова. „Мајкрософт“ је још 2018. године тестирао подводни дата-центар поред обале Шкотске. Пројекат је био успешан као експеримент, али никада није комерцијализован.

Кина, међутим, не приступа тако бојажљиво – капсула код Шангаја, која би требало да буде потопљена средином октобра, биће један од првих функционалних подводних дата-центара на свету који опслужују стварне клијенте.

Еколошке предности иду и даље од самог хлађења. Очекује се да капсула ради на више од 95 одсто обновљиве енергије, коју ће добијати из оближњих ветропаркова на мору. Пројекат је делимично финансирала и држава – „Хајлендер“ је раније добио 5,6 милиона долара (40 милиона јуана) за израду претходног прототипа на острву Хајнан, који и даље функционише.

Центар ће опслуживати клијенте попут „Чајна телекома“ и једне државне компаније за вештачку интелигенцију, у оквиру ширег владиног плана за смањење угљеничног отиска дата-центара.
„Подводни објекти могу уштедети око 90 одсто енергије намењене хлађењу“, рекао је за АФП потпредседник „Хајлендера“.

Пројекти попут овог тренутно су усмерени на доказивање „технолошке изводљивости“, каже стручњак Шаолеј Рен са Универзитета Калифорније у Риверсајду.

„Мајкрософт“ никада није наставио комерцијални развој свог пројекта, већ је 2020. године, након извлачења капсуле из мора, објавио да је експеримент успешно завршен. Рен напомиње да ће бити потребно превазићи значајне грађевинске изазове и еколошке ризике пре него што се подводни дата центри буду могли масовно примењивати.

Технолошки изазови и еколошке непознанице

Наравно, изградња рачунарског центра под морем није једноставна. Слана вода брзо изазива корозију, па је челична шкољка капсуле премазана заштитним слојем од стаклених пахуљица.

Одржавање се не врши роњењем – лифт повезује потопљени модул са површинском платформом, чиме се елиминише потреба за тимовима ронилаца. Ипак, инжењери упозоравају да је полагање подводних интернет каблова далеко сложеније од изградње на копну.

Неки истраживачи указују и на друге ризике. Теоретски, овакви системи могли би бити рањиви на саботаже путем звучних таласа који се преносе кроз воду.

Ту је и велико еколошко питање: Како ће емитовање топлоте у океан утицати на морски екосистем? Података о томе још увек нема много, али ранији тест „Хајлендера“ показао је да су температуре остале у безбедним границама.

Ипак, еколози упозоравају да би већи број оваквих постројења могао привући поједине врсте, док би друге могао отерати. Ако Кина једног дана изгради велике подводне фарме које троше мегавате енергије, њихов топлотни траг могао би постати превелик да би се игнорисао.

Упркос свему, стручњаци сматрају да подводни дата центри за сада неће заменити традиционалне – бар не за сада.