„Beli haker“ koji nas štiti na internetu: Kako Klement Domingo razotkriva mračnu stranu sajber sveta

Pre nekoliko godina sam u Kapitalu pročitao za francusko čudo od deteta – hakera Saksa koji ne prelazi ivice zakona i slovi za jednog od najboljih na svetu. Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja dogovaranja intervjua, putevi su nam se ukrstili u Madridu, na Sajber konferenciji „Kasperskog“. Stigao je neprimetno, kako hakeri i rade – obična majica, miran glas, bistar pogled i oštar um.

Vi ste etički ili „beli” haker. Šta to tačno znači i kako se tvoj posao razlikuje?

– Ja sam etički haker. Morao sam posebno da dodajem reč “etički” uz “haker”, jer mislim da kad pitate ljude šta je haker, devet od deset odgovora koje dobijete biće nešto loše: lopovi podataka, kriminal, sve te loše stvari. Zato moram da dodam „etički”, da pokažem da sam na dobroj strani. Konkretno, u svom svakodnevnom poslu pomažem kompanijama da otkriju svoje ranjivosti i isprave ih. I mislim da postoji još jedna važna stvar za mene kao etičkog hakera: kako da podignemo svest javnosti, preduzeća i kompanija, da shvate da „loši momci” ciljaju baš njihove podatke.

Na šta najčešće nailazite na darkvebu dok „lovite” sajber kriminalce?

– Da, nailazim na razne stvari dok pratimo mete i sajber kriminalce, jer nama koji smo „na dobroj strani” važno je da razumemo kako oni funkcionišu, kako su organizovani i kako možemo da pronađemo informacije koje će pomoći da zaštitimo demokratiju i ključne sisteme“.

Koji bi bio vaš savet za kompanije u Srbiji kako da se zaštite?

– Imam tri saveta za srpske kompanije kako da zaštite svoje podatke.

Prvi: recite zaposlenima da menjaju lozinke, ali još važnije – da ne koriste istu lozinku za više naloga. Ljudi generalno imaju lošu naviku da ponavljaju lozinke.

Drugi savet: svaka kompanija može da ima solidnu sajber zaštitu. Ne morate potrošiti ogromne sume novca, ali morate znati šta tačno štitite i od čega. Kad to znate, možete da kupite adekvatna rešenja ili podignete svest među zaposlenima da spreče curenje podataka.

I treći savet, koji je po meni i najvažniji: možete da angažujete najbolje dobavljače zaštite, da kupite najskuplja rešenja, ali ako ne ulažete u edukaciju zaposlenih – to je kao da nemate “ljudski bedem”. Dakle, ukratko:

– nemojte koristiti iste lozinke,

– investirajte u osnovnu zaštitu,

– edukujte zaposlene da prepoznaju opasnosti.

 A za obične ljude u Srbiji?

– Za obične građane: kada dobijete SMS u kome piše da ste nešto osvojili pa treba da kliknete na link – nemojte to raditi. Ti linkovi često dolaze iz poruka koje generiše veštačka inteligencija.

I ovde ponovo naglašavam: lozinke – nemojte koristiti iste.

Internet je prvobitno zamišljen kao prostor za povezivanje, učenje i zabavu, a ne za pretnje. Kako da ga takvim i zadržimo?

– To je veliki izazov u 2025. godini i u narednom periodu. Internet je mesto gde smo svi povezani, i zato nam trebaju lideri, političari i finansijeri koji će uložiti sredstva da ga zaštitimo.

Takođe, moramo biti svesni da veštačka inteligencija sve menja, i ako ništa ne preduzmemo, situacija može biti mnogo gora. Internet je i dalje divno mesto slobode, i moramo dati sve od sebe da ga takvim i zadržimo. Ali treba imati na umu da je internet danas centralan u svemu – bez onlajn naloga ili prisustva teško da možete bilo šta da radite, i zato bi bilo pogubno da dođe do ozbiljnog kolapsa.