Do Magličgrada skelom i kroz dolinu ljubičastih jorgovana

Do Magličgrada stiže se samo skelom, a plovi  i kada Ibar nabuja jer se na obali gosti samo smenjuju.

Na ovom prostoru koji je u srednjem veku bio ekonomski deo Magliča, i dalje su kuće od kamena i gline, na usponu ka čuvenoj tvrđavi brdski konji i  magarci.

Ideju o gradiću sa kulturnim centrom, kampom i prenoćištem u Dolini jorgovana, ovaj arheolog forenzičar doneo iz Južne Amerike gde je radio na volonterskim projektima.

„Imamo volontere iz svih krajeva sveta. Konkurs je uvek otvoren. Trenutno su iz Kolumbije, Turske, Engleske. A sve zavisi ko se javi, ko bude pogodan, zato što nam treba u trneutku, i tako. Uglavnom, 215 ih je bilo za ove tri godine”, kaže Miloš Sretenović.

„Teško da čovek ne bude duhovno podrška na ovakvim projektima, tako da sam i ja uzeo svoje mesto da učestvujem, da pomognem koliko umem i znam“, navodi volonter iz Turske.

Uzgajaju voće i povrće, održavaju staze do tvrđave. U njenom podnožju zasadili su samo prošle jeseni sto stabala ljubičastog jorgovana.

„Od tog novca koji nam ljudi doniraju, kupujemo sadnice i sadimo ih duž staza. Cilj je da jednog dana to sve bude u ljubičastom cvetu u aprilu i da, nadamo se, ovo postane ono što zaslužuje“, ističe Sretenović.

Od osnivanja, pre tri godine Magličgrad je posetilo preko 40.000 turista. Samo u vreme prvomajskih praznika kada se u podnožju tvrđave organizuje i muzički  festivala „Podgrad”, na ovom prostoru bude i po hiljadu ljudi dnevno.