недеља, 27.04.2025, 21:38 -> 21:43
Извор: DW (Дојче веле)
Аутор: Вероника Симон
Ко би очекивао: градске птице шареније од рођака у природи
Бетон, асфалт, шљунак – живот у граду утиче на то чиме се птице хране, где праве гнезда – али и како изгледају. Ново истраживање анализирало је боје птица – са изненађујућим резултатима.

У градском окружењу птице са одређеним бојама имају предност – то је уобичајена теорија у биологији. Али до сада се није тачно знало које су боје „типичне за град", а које „типичне за природу". Међународни истраживачки тим први пут је то сада обимно проучио.
Досад су истраживачи углавном полазили од претпоставке да су птице у граду мање шарене.
„На пример, примећено је да животиње на селу имају живописније боје од животиња исте врсте које живе у граду", објашњава Каспар Делхеј, биолог који ради за Макс Планк институт за биолошку интелигенцију у Зивезену и Мартинсриду у Баварској. Ова разлика међу птицама исте врсте могла би, на пример, да потиче од разноврсније исхране у природи.
„Такође је примећено да врсте које се добро сналазе у граду често имају сиво или црно перје", каже биолог. Због тога се претпостављало да је састав птичјих врста у граду у целини мање шарен него у природном окружењу. „Али то до сада нико није испитао у већем обиму."
Досадашња теорија је оповргнута
Делхеј и међународни тим истраживача сада су то надокнадили. У првом кораку саставили су базу података са више од две хиљаде врста птица из целог света и њиховим бојама перја. Те податке су анализирали у односу на станиште птица – дакле, да ли живе у градовима, њиховој околини или на селу.
При томе се нису бавили променама код појединачних птичјих врста када се оне прилагоде животу у граду – дакле, нису испитивали, на пример, по чему се једна сеница са села разликује од градске сенице. Уместо тога, трагали су за општим тенденцијама: Које се боје чешће јављају и у којим срединама? Своја открића сада су објавили у стручном часопису Ecology Letters.
И они су, наравно, пронашли много црних и сивих птица у градовима. Али, како каже Делхеј:
„По врсти гледано, птице у граду у просеку имају више боја него птице које се не налазе у градовима." Дакле, врсте које се појављују у граду имају у просеку више различитих боја од оних које се не могу прилагодити животу у граду. Осим црне и сиве, посебно се истицала плава боја, која се у градовима јавља чешће.
Мање непријатеља – шареније боје
То што различите боје могу бити предност у граду и на селу делује уверљиво Бернхарду Мисофу, директору Лајбниц института за анализу промена биодиверзитета у Бону:
„У граду имамо много бетона, потпуно другачије колорите, и много мање ‘зеленила'. Истовремено, имамо и знатно мање грабљивица и других животиња које лове мале певачице."
То би птицама омогућило да буду шареније. Јер, ко је шарен – више упада у очи. А то може бити предност – јер упечатљиве боје примећују и припадници исте врсте. То, на пример, помаже у тражењу партнера. Мисоф није учествовао у студији, али сматра да су резултати поуздани – и важни:
„Испоставило се да у граду недостају птице смеђих боја. И тиме се спектар разноликости боја птичјих врста у граду помера у односу на врсте које се јављају ван урбаних подручја."
Врабац се није снашао
Изгледа да смеђе птице имају проблем у граду – то је најјаснији резултат студије. А то би могло да буде повезано с тим што многе смеђе птице гнезда праве на земљи или се крећу по кори дрвећа. Не успевају лако да се прилагоде животу у граду.
Чак ни врабац, „типична" градска птица, није заиста успешан у великим градовима, каже Мисоф.
„Заиста је импресивно колико се број врабаца смањио." Врапци су вероватно били класичан део сеоских и мањих градских животних средина. „Тамо су могли добро да се снађу. Али у нашим великим градовима и урбаним срединама више нису толико присутни."
Подаци показују разлике – али не нуде објашњење
Ако се градске средине и даље буду шириле, онда ће врсте птица које се у њима добро сналазе имати предност, сматра Мисоф из Лајбниц института за анализу промена биодиверзитета. „А птичје врсте које се не сналазе добро у урбаном окружењу – имаће проблем."
Зашто тачно нека врста може добро да живи у граду и какву улогу при томе игра боја њеног перја, ни најновија студија Каспара Делхеја и његовог истраживачког тима не може да покаже.
„Подаци којима тренутно располажемо не омогућавају нам да објаснимо механизме иза тих разлика." Али то што се разлике уопште виде у овом облику било је изненађење за тим: „Расподела боја и разлике између града и природног окружења потпуно су другачије него што смо очекивали."
Коментари