Blago Karađorđevića leži u Rogaškoj Slatini, među draguljima i Teslino pismo

Majka najkrupnije bebe u porodilištu te 1931. godine dobila je na poklon kraljev dukat. Bila je to baka Nanija Poljaneca. To je umetničko ime Aleksandera Stanislava Jurkoviča. Dobio ga je po kralju.

Kolekcionar od malih nogu, ovaj umetnik iz Rogaške Slatine poslednjih 15 godina na dnevnom nivou traga za predmetima koji su pripadali članovima dinastije Karađorđević – od oca Petra Prvog, preko sina Aleksandra, do unuka Petra Drugog i drugih potomaka.

“To me je nekako vuklo, jer ima puno nekih činjenica – kad je kralj Aleksandar prvi put dolazio u Sloveniju, došao je u Rogašku Slatinu. Onda kad sam to počeo da skupljam, jedan, drugi, treći eksponat – povuče te, pogotovo ako pročitaš još neke knjige, upoznaš članove te porodice“, kaže Poljanec.

Portreti, pisma, dugmad za manžetne, časovnici, ordenje deo su jedne od najvećih privatnih kolekcija posvećenih kraljevskoj porodici. Nešto je dobijao na poklon, mnogo toga kupovao, zbog nečega se i zaduživao. Da bi došao do tog blaga, morao je da obiđe svet – malo na točkovima, malo pomoću interneta.

“Virtualno su bile razne aukcije, od Australije, Amerike, Nemačke, i tako dalje, a inače putevi me vode širom po Sloveniji, po Hrvatskoj, Srbiji. Bilo gde – ako se pojavi neka stvar, sedneš u kola i voziš“, govori Poljanec.

Bilo je tokom ovih 15 godina, kaže, mnogo anegdota. Jedna od njih - o bisti kralja Aleksandra.

“U Sloveniji je bilo postavljeno 14 zvaničnih bista, između Prvog i Drugog svetskog rata, i velika većina njih je uništena - ili su ih uništili Nemci, ili Italijani, ili možda još posle Drugog svetskog rata, a ta se po nekom čudu sačuvala. Jedan čovek mi je ponudio, bila je cela crna. Tragao sam po knjigama, bilo je to tokom korone, imao sam vremena, i na kraju saznao i taj podatak da je to bio poslednji spomenik postavljen u Sloveniji, 8. septembra 1940. godine. Ja sam ga restaurirao i to je dragocen eksponat u kolekciji“, ističe Poljanec.

Iz muzeja ne izdvaja ni najvredniju, ni najskuplju stvar. Novcem se, kaže, vrednost njegove kolekcije ne može meriti. Iako je u nju uloženo mnogo.

Međutim, kao zanimljive predmete izdvaja nekoliko slika, među kojima i portret trinaestogodišnjeg kralja Petra Drugog, kao i portret crtan sličnom tehnikom kao Da Vinčijeva Mona Liza – gde kraljev pogled prati posmatrača gde god da se on nalazi u prostoriji.

Tu je, kaže, i dragoceno pismo Nikole Tesle o atentatu na kralja Aleksandra, kao i srebrna dugmad za manžetne, za koja bi mu, kaže, kada bi ih prodavao u juvelirnici dobio 15 evra.

“Ta dugmad nemaju cenu. Dobio sam ih od najboljeg prijatelja kralja Petra Drugog, to je bio čuveni doktor Kostić iz Beograda. On je bio njegov najbolji prijatelj od 1936. do 1941. godine. Tu dugmad mu je kralj poklonio 1938. godine za rođendan. Doktor Kostić ih je meni poklonio, uz reči – bolje da je to kod Vas u muzeju, nego kod mene u fioci“, seća se Poljanec.

Kraljevska kolekcija je, inače, jedna od tri stalne postavke Narodnog muzeja Rogaška Slatina, u sklopu Aninog dvora. U ovom muzeju mogu se videti i predmeti koji svedoče o istoriji ovog kraja, poznatog po Donat Mg vodi i proizvodnji stakla. Tu je, takođe, i kolekcija potpisa - brojnih poznatih ličnosti iz celog sveta.

Turisti iz Srbije najduže se zadržavaju kod fotografije Josipa Broza Tita, zatim ličnih dokumenata glumačkih velikana Dragana i Marka Nikolića, odela srpskog vunderkinda, violiniste Stefana Milenkovića iz dečačkih dana...

Inače, ulaznica u Anin dvor košta 5 evra, ali su pojedini hoteli za svoje goste obezbedili besplatnu posetu muzeju - zbog istorijske i kulturološke vrednosti koju ovaj muzej ima za one koji dolaze iz regiona, a posebno iz Srbije.

“Uvek se obradujemo gostima iz Srbije i voleli bismo da ih bude više. Ovde se prvenstveno dolazi zbog Donat Mg vode i banjske terapije, ali i predivne prirode, kvalitetnog vazduha, seoskog turizma, dobrih vinarija, biciklističkih staza, pa i ovog muzeja“, kaže Danijela Ivan iz hotela Atlantida, koji se nalazi tik uz Anin dvor i idealan je za spa vikend i relaksaciju u prijatnom i ušuškanom ambijentu.

Reč je o manjem hotelu, sa odličnom uslugom i hranom, gde je akcenat na tome da se svako ko dođe oseti kao da je najvažniji gost.

Za svoje goste organizuju i degustacije vina i lokalnih specijaliteta u seoskim domaćinstvima, gde će vas, kada čuju da ste iz Srbije, dočekati kao rođake.

Ono što nikako ne treba da propustite u Rogaškoj Slatini jeste odlazak u pivnicu – gde se, za razliku od naših pivnica, iz staklenih krigli ne ispija pivo već voda bogata magnezijumom.