Таласи врућине таласају и мозак – шта се дешава с нашим неуронама кад Земља кључа

Неуролог др Санџај Сисодија са Универзитетског колеџа у Лондону и пионир у области утицаја климатских промена на мозак, специјализован за епилепсију, често је чуо од породица пацијената да имају више проблема током топлотних таласа.

„И помислио сам у себи, наравно, зашто климатске промене не би утицале и на мозак? На крају крајева, толико процеса у мозгу је укључено у то како се тело носи са топлотом.“

Док је истраживао научну литературу, открио је низ неуролошких стања која се погоршавају порастом температуре и влажности, укључујући епилепсију, мождани удар, енцефалитис, мултиплу склерозу, мигрену, заједно са бројним другим. Такође је открио да ефекти климатских промена на наш мозак већ постају видљиви.

На пример, током топлотног таласа у Европи 2003. године, око седам одсто додатних смртних случајева укључивало је директне неуролошке проблеме. Сличне бројке су забележене и током топлотног таласа у Великој Британији 2022. године.

Али топлота такође може да промени и друге начине на које наш мозак функционише – чинећи нас насилнијим, мрзовољнијим и депресивнијим.

Дакле, како се свет загрева због климатских промена, какав ефекат можемо очекивати на наш мозак?

Мозак греје и сам себе

Људски мозак је, у просеку, ретко више од 1°C топлији од температуре језгра нашег тела. Па ипак, наш мозак – као један од органа у нашем телу који највише троши енергију – производи значајну количину сопствене топлоте када размишљамо, памтимо и реагујемо на свет око нас. То значи да наше тело мора напорно да ради да би га одржала хладним. Крв која циркулише кроз мрежу крвних судова помаже у одржавању температуре, одводећи вишак топлоте.

Ово је неопходно јер су наше мождане ћелије такође изузетно осетљиве на топлоту. Сматра се да је функција неких молекула који преносе поруке између њих такође зависна од температуре, што значи да престају ефикасно да раде ако нам се мозак превише загреје или превише охлади.

„Не разумемо у потпуности како су различити елементи ове сложене слике погођени“, напомиње др Сисодија. „Али можемо то замислити као сат, где све компоненте више не раде правилно заједно.“

Иако екстремна врућина мења начин на који свачији мозак функционише – може, на пример, негативно да утиче на доношење одлука и доводи до тога да људи преузимају веће ризике – особе са неуролошким стањима су често најтеже погођене. То је из више разлога. На пример, код неких болести, знојење може бити оштећено.

„Терморегулација је функција мозга и може бити поремећена ако одређени делови мозга не функционишу правилно“, каже др Сисодија. Код неких облика мултипле склерозе, на пример, чини се да је основна телесна температура измењена. Поред тога, неки лекови који лече неуролошка и психијатријска стања попут шизофреније утичу на регулацију температуре, због чега су они који их узимају подложнији топлотном удару, или хипертермији како је то медицински познато, и са већим ризиком од смрти повезане са топлотом.

Топлотни таласи – а посебно повишене ноћне температуре – могу утицати на сан људи, утичући на наше расположење и потенцијално погоршавајући симптоме неких стања. „За многе људе са епилепсијом, лош сан може повећати ризик од напада“, каже Сисодија.

Посебно угрожене групе становништва

Докази указују на то да се број хоспитализација и стопе смртности међу људима са деменцијом такође повећавају током топлотних таласа. Делимично то може бити последица старости – старије особе су мање способне да регулишу телесну температуру – али њихово когнитивно оштећење може такође значити да су мање способне да се прилагоде екстремним врућинама. На пример, могу да не пију довољно воде, да забораве да затворе прозоре или да излазе на врућину када не би требало.

Растуће температуре су такође повезане са повећањем броја инцидената и морталитета од можданог удара. У једној студији која је анализирала податке о морталитету од можданог удара из 25 земаља, истраживачи су открили да су од 1.000 смртних случајева од исхемијског можданог удара, најтоплији дани допринели за два додатна смртна случаја. „То можда не делује много“, каже Бетан Дејвис, геронтолог у Универзитетским болницама у Сасексу у Великој Британији.

„Али с обзиром на то да широм света годишње умре седам милиона људи од можданог удара, врућине доносе 10.000 додатних смртних случајева од можданог удара годишње.“ Упозорава и да ће климатске промене вероватно погоршати ову статистику у годинама које долазе.

Несразмеран део терета можданог удара повезаног са топлотом биће у земљама са средњим и ниским приходима, које су већ највише погођене климатским променама и доживљавају највеће стопе можданог удара. „Растуће температуре ће погоршати неједнакости у здравству и између земаља и друштвених група и унутар њих“, каже Дејвис. Све већи број доказа указује на то да су старије особе, као и особе са ниским социоекономским положајем, изложени повећаном ризику од смртности повезане са топлотом.

Угрожен и неуролошки развој најмлађих

Топлији свет такође штети неуроразвоју најмлађих. „Постоји веза између екстремних врућина и лоших исхода трудноће, као што су превремени порођаји“, каже Џејн Херст, професорка глобалног здравља жена на Империјал колеџу у Лондону у Великој Британији. Једна недавна систематска анализа научних истраживања открила је да су топлотни таласи повезани са повећањем превремених порођаја за 26 одсто, а може да доведе и до кашњења у неуроразвоју и когнитивних оштећења.

„Међутим, много тога не знамо“, додаје Херст. „Ко је најрањивији и зашто? Јер очигледно је да 130 милиона жена сваке године роди, многе од њих у земљама са екстремним температурама, а то се њима не дешава.“

Топлотни таласи могу утицати на читав низ фактора, од електричних импулса нервних ћелија до ризика од самоубиства, климатске анксиозности , па чак и стабилности лекова за неуролошка стања.

Генетске предиспозиције за подношење топлоте

Али научници још увек истражују како тачно пораст температуре утиче на наш мозак. Топлота утиче на људе на веома различите начине – некима одговара вруће време, другима је то неподношљиво. „Различити фактори могу бити релевантни за ову различиту осетљивост, а један од њих може бити генетска подложност“, каже др Сисодија. Генетске варијанте могу утицати на структуре протеина које би могле учинити неке људе рањивијим на утицаје климатских промена.

„Можда постоје термолатентни фенотипови који ће постати очигледни тек када ти притисци околине буду довољни да их испоље“, каже он. „Оно што данас видимо код људи са неуролошким поремећајима могло би постати релевантно за људе без неуролошких поремећаја како климатске промене буду напредовале.“

И даље постоје питања на која треба одговорити. На пример, да ли већи утицај има максимална температура, дужина топлотног таласа или ноћна температура? То може бити другачије за сваку особу или у зависности од неуролошког стања.

Али идентификовање ко је у опасности и зашто биће кључно за развој стратегија за заштиту најрањивијих. То би могло да укључује системе раног упозоравања или осигурање за надокнаду изгубљених зарада због екстремних врућина.

„Ера глобалног загревања је завршена, стигла је ера глобалног кључања“, објавио је генерални секретар УН Антонио Гутереш, када је потврђено да је јул 2023. био најтоплији месец у историји. Климатске промене су ту и интензивирају се. Ера врућег мозга тек почиње.