Тајне из трезора: Највећа шпијунска колекција света у срцу Вашингтона

Као и код већине музеја, велика већина предмета није изложена. И до пре неколико недеља, били су ускладиштени на локацији ван америчке престонице – што је музејским историчарима представљало изазов да дођу до њих ради проучавања и очувања.

У колекцији се налази више од 10.000 предмета, укључујући статуе, оловке, маске, уређаје за прислушкивање и књиге које се користе широм света у служби професионалне шпијунаже.

Многи артефакти у трезору потичу од једног човека: Х. Кита Мелтона, једног од оснивача музеја, који је постао један од светски познатих колекционара шпијунских артефаката. Он сам није бивши обавештајни агент, него је зарадио богатство као један од највећих власника франшизе Мекдоналдса у земљи. Услов његове донације, коју је први пут обећао 2016. године, био је да ће колекција на крају бити премештена у сам музеј.

„Да би се правилно неговали, одржавали, каталогизовали и приступали артефактима, они морају бити у просторијама“, рекао је г. Мелтон у интервјуу. „Не можете се тиме бавити на даљину. Артефактима је потребна нега, конзервација и пажња, и морају се осигурати да не пропадају.“

Тим за колекције у Међународном музеју шпијунаже недавно је отворио врата своје јазбине тајни, нудећи новинару и фотографу Њујорк тајмса поглед на алате заната који се, као и велики део саме шпијунаже, држе ван јавности.

У трезору се налази око 4.000 књига, већину њих је донирао господин Мелтон. Најдрагоценија од њих је књига са упутствима из Другог светског рата коју је креирала МИ9, ратна грана британске обавештајне службе, како би упознала Американце са њиховим строго поверљивим шпијунским иновацијама. Она укључује дизајне за камере скривене у упаљаче, дугмад за капуте и златне зубе који скривају компасе, као и мапе одштампане на одећи.

Лора Хикен, управница музејских колекција, процењује да у свету постоји мање од 20 примерака ове књиге.

Међу најновијим аквизицијама музеја су оригиналне скице суднице Вилијама Шарпа, илустратора који је преминуо 1961. године. На једној од њих је и Рудолф Абел, совјетски шпијун који је скоро деценију деловао као тајни агент у Сједињеним Државама, а кога је Марк Рајланс глумио у трилеру Стивена Спилберга Мост шпијуна из 2015. године. У цртежима, господин Шарп је представио господина Абела као да је под стресом.

„За нас, где се толико наше историје прича кроз ове различите справе, оружје и уређаје за скривање, ово је невероватно личан и интиман поглед на последице до којих су довеле“, истиче управница Лора Хекен.

Ипак, овај музеј, који је Гинисова књига рекорда препознала као највећи музеј шпијунаже на свету, често је био под ударом критика због „улепшавања“ прошлости и игнорисања неетичног понашања шпијунских агенција.

Још један сет скица писаних оштрим пером је са суђења Етел и Џулијусу Розенбергу, који су ухапшени 1950. године због шпијунаже и погубљени 1953. године. Цртежи приказују судију Ирвинга Р. Кауфмана, који их је осудио на смрт, и нечувану Етел Розенберг, чија је кривица доведена у питање последњих деценија.

Музеј шпијунаже је такође примао поклоне и позајмице од међународних влада. Јужнокорејска влада је, на пример, позајмила предмете за које се каже да су заплењени од севернокорејског шпијуна који је прешао границу ка југу. Међу њима је и оловка која би, када се кликне на одређени начин, могла да убризга паралишући агенс у жртву, као и лист са кодовима који су шпијуни могли да користе за комуникацију са неким ко је опремљен листом за дешифровање.

Немачка влада је музеју позајмила војну пропагандну ракету из раних четрдесетих. Оне су лансиране преко руских војника на бојном пољу, одакле би избацивале памфлете који их подстичу да напусте Стаљина.

Према преводу, памфлети унутар ракете кажу: „Црвеноармејци! Нећете доживети мир, нећете се вратити свом дому. Стаљин то неће дозволити јер зна да ће сваки војник Црвене армије који је био у Европи представљати претњу стаљинистичком систему.“

На великој полици налази се кауч који је припадао Роберту П. Хансену, бившем агенту ФБИ-ја који је деценијама повремено шпијунирао за Москву. Господин Хансен је умро 2023. године у својој затворској ћелији у Колораду. Господин Мелтон је такође убедио породицу господина Хансена да донира друге предмете, укључујући одело и сатове.

Музеј такође има невероватно богату колекцију ножева, од којих су неки скривени у кашикама и чизмама. Али постоје мање суптилна сечива, укључујући једно које је развила Канцеларија за стратешке услуге, претеча ЦИА-е, као борбено оружје.

„У нашој колекцији постоји много контроверзних предмета јер велики део тога је био намењен да убије, уништи или одвуче пажњу“, објашњава Хикенова.

У трезору се такође налази неколико предмета који су некада припадали Тонију Мендезу, прослављеном официру ЦИА, кога је глумио Бен Афлек у Оскаром награђеном филму Арго из 2012. године. Господин Мендез је био посебно познат по прерушавању, бекству и фалсификовању. Једна фиока у трезору садржи перике које је он дизајнирао и пар ципела са умецима како биизгледао знатно виши.

Поред тога, ту је и аутопортрет господина Мендеза, бившег члана управног одбора музеја, који приказује неколико аспеката приче о Аргу, која је укључивала и његов план да спасе америчке дипломате заробљене у Ирану 1980. године.