Očuvanje biodiverziteta podrazumeva i zaštitu autohtonih domaćih životinja od izumiranja

Iako su vekovima pomagali ljudima da opstanu, broj magaraca se u Crnoj Gori sveo na svega 150 koliko ih je bilo pre desetak godina. To se promenilo zahvaljujući, sada već poznatoj u Evropi, farmi magaraca u Martinićima kod Podgorice.

„A mi imamo 150 pelikana na Skadarskom jezeru i onda smatramo da se radi o jako ugroženoj vrsti. Što znači da smo magarca, koji je bio i sad je dio crnogorske i prirodne i kulturne baštine sveli do broja koji je pred izumiranjem. Onda sam napravio farmu da bih zaštitio od izumiranja i sa 150 koliko ih je bilo pre desetak godina broj se popeo, zahvaljujujući popularnosti farme u Crnoj Gori na oko 900, 2025. godine“, objašnjava dr Darko Saveljić, biolog i vlasnik Farme magaraca Martinići.

Farmu je posetilo više od 150.000 ljudi. Među njima veliki broj stranaca, a najviše Nemaca, zahvaljujući dokumentarcima prikazanim na nemačkim televizijama. Na farmi koja je za posetioce otvorena vikendom, a za grupe i radnim danima, u misiji podizanja svesti o zaštiti prirode i pravima životinja, kroz programe ekološke edukacije prošlo je više hiljada dece.

„Svaka država ima obavezu da štiti svoje genetičke resurse i jednostavno smo u obavezi da ga sačuvamo od izumiranja. Magarac može da se koristi i za proizvodnju magarećeg mleka koje je jako zdravo i ono je zdravo za sve te plućne bolesti, s obzirom na to da ima oko dva odsto proteina. To su imunoglobulini. Imunoglobulin G je jako bitan za sve respiratorne bolesti“, istakao je dr Saveljić.

Gde su nestali konji 

I neke druge korisne autohtone domaće životinje u našem regionu su pred nestankom. Prema podacima od prošle godine, zahvaljujući subvencijama od 10.000 dinara po grlu, evidentirano je da u Srbiji ima svega 1.112 magaraca.

„Što se tiče zaštićenih domaćih životinja, pored takozvanog balkanskog magarca, reći ću i tzv. domaći brdski konj. Čim imate domaće, nije on divlji ali čiji je? Zatim u regionu bosanski brdski konj, takođe mu brojno stanje opada. Kada su u pitanju goveda, podolsko goveče, buša, potom kod ovaca različiti sojevi pramenke, koza, balkanska koza, Kod živine što se tiče Srbije, somborska kaporka, banatski gološijan i svrljiška kokoš“, naveo je profesor dr Vladan Đermanović sa Katedre za odgajivanje i reprodukciju domaćih životinja Poljoprivrednog fakulteta.

Brdski konj pripada staroj domaćoj rasi, čiji broj se sveo na 4.000. Ne tako davno, gotovo svaka druga kuća u selima imala je par konja. Pre pola veka bilo ih je 290.000, a prema poslednjima podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima svega 14.000 konja različitih rasa.