Veliko ratno ostrvo – oaza ptica, svedok devastiranja i sudaranja civilizacija

Tanja Kukobat predvodi pešačke ture Velikim ratnim ostrvom već deset godina. Recenzentkinja je monografije Predeo izuzetnih odlika Veliko ratno ostrvo.

„Uživanje je predstavljati građanima Zemunca, Beograđanima i njihovim gostima to čudesno ostrvo, mesto burne istorije i predivne prirode“, rekla je Kukobat u Beogradskoj hronici.

Kaže da je svoje ime, koje je dobilo krajem 18. veka, Veliko ratno ostrvo zaista zaslužilo, imajući u vidu silna devastiranja. Deljenje sudbinu sa narodima sa naših prostora jako dugo, poslednjih 500 godina.

U jednom trenutku, bilo je podeljeno na dela jednom linijom, kao svojevrsn mesto sudara dve civilizacije i carstva – Otomanskog i Austrougarskog carstva.

Dunav najbolje čuva ovo ostrvo, kaže Kukobat, a inače, ono je Uredbom iz 2005. godine zaštićeno kao prirodno dobro.

„To je mesto koje je bezroj puta devastirano od raznih vojnih armada. To je mesto sa kojeg su vojske Austrougarske, Otomanskog carstva, pa čak i Karađorđevi ustanici topovima tukli Beograd“, ispričala je Kukobat.

Monografija govori o tome šta se sve na Ostrvu može videti, i čega sve ima u njegovoj netaknutoj prirodi. Opisuje se kao prirodna laboratorija koja prečišćava vazduh i vodu.

Prava je oaza ptičjih vrsta kojih je, kada je reč o teritoriji Boegrada, ovde definitivno najviše, pa ga zovu i Ostrvom ptica.

„Možete da se izujete bosi, hodate travom, prolazite kroz tunel brestova, slušate cvrkute ptica, jedan divni zeleni amfteatar vas okružuje…“ ispričala je gošća RTS-a.

Pešačke ture se organizuju u julu u avgustu i besplatne su. Kreće se šetnjom Stazom zdravlja, sledi eko-kviz, i uživanje u prirodi.

Veliko ratno ostrvo je i vodoizvorište, a u planu su ispitivanja kako bi se utvrdio kapacitet.