Zašto smo stabla u gradovima stavili u betonske okove

„Gde god vidiš zgodno mesto, tu drvo posadi" –  ali na jednom trgu u Beogradu izgleda mesta nije bilo. Ni za novo, ni za staro, koje je odavno u centru grada. Stabla na ulicama našeg grada žive u okovima, do seče, jer poživeti u ovakvim uslovima neće.

„Potpuno je neverovatno kada vidimo da su stabla u gradu izbetonirana, i siguran sam da niko od pejzažnih arhitekata ne bi dozvolio tako nešto, odnosno da takve stvari nisu izvedene po projektu. Takva stabla fiziološki slabe i ne možemo očekivati da ovakva stabla dugo žive“, naglašava dr Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Danas postoje novi materijali koji se koriste, postoje pokrivke koje su i porozne, a liče na cement, međutim to se u praksi nije baš najbolje pokazalo. Biljke i korenje prekriveno takvim materijalima se uparavaju, voda ne prolazi kako treba, razmena gasova se ne odvija kako treba“, dodaje Mišljenović.

Zbog klimatskih promena, kiše ređe padaju, ali su obilnije nego do sada. Postojeća kišna kanalizacija ne može da primi odjednom svu količinu vode. Pomogle bi travnate površine i porozniji materijali od kojih bi se pravile ulice i trgovi.

„Beton je sasvim suprotno od onog što ima ulogu u apsorpciji vode, s tim što sada imamo problem velikih obilnih kiša koje su procenjene i višegodišnje padavine koje je potrebno apsorbovati negde. To bi trebalo da uradi gradska kišna kanalizacija u gradovima koja takođe mora da se adaptira na tu količinu vode, tako da je svaka zelena, svaka zamljana površina uvek bolja u tom slučaju nego betonska površina u gradovima“, ističe dr Ivana Šehlar, sa Fakulteta za primenjenu ekologiju.

„Gradsko drveće nas štiti od bujičnih poplava. Ublažava negativne efekte bujičnih poplava, plus njihove moćne krošnje koje zadržavaju značajan deo te vode koja posle postepeno isparava, ne završi sva direktno na golom zemljištu“, objašnjava dr Tomica Mišljenović.

Ko je odlučio da se stabla zabetoniraju

Oni koji u gradu sade, nisu hteli da nam odgovore na pitanje zašto za drveće nema više mesta. Oni koji su stabla zabetonirali, odavno su otišli, nakon rekonstrukcije trga. Ostaje pitanje je li problem u planiranju ili u izvođenju radova.

„Tu treba da budu uključene i pejzažne arhitekte i šumari i svi ono ekolozi koji bi mogli da doprinesu svojim znanjen kao i klimatolozi, naravno, jer su klimatske promene sve aktuelnije i da su vrste primorane da se adaptiraju, odnosno zamene nekim otpornijim. Naravno, najveću funkciju imaju stabla koja su u najvećoj zrelosti, za razliku od onih koja su mlada i kojima je potrebno mnogo više da se adaptiraju, da bi se razvila na takvom području“, navodi dr Ivana Šehlar.

Stabla teško da će dalje rasti u ovakvim uslovima. Mnoge svetske metrople su započele procese takozvanog otpločavanja grada. Gde god je to moguće skidaju se betonske i asfaltne ploče i sade se trava i drveće. Tako se i do 10 stepeni snižava temperaturu u pojedinim delovima grada.

Za početak bismo mogli postojećem drveću da damo priliku da raste i diše. Da bismo i mi lakše disali.