Ноћни и сменски рад – ризици за здравље и слово закона

Доказано је да ноћни рад може да поремети унутрашњи биолошки сат. „Првенствено можемо говорити о последицама које се зову депресија, анксиозни синдром и несаница. Када после ноћног рада ви покушате да легнете да спавате, ви можете да заспите, али то неће бити тих осам сати које сте научили увече да спавате, него ће бити три, најдуже до четири сата, и нисте довољно испавани“, објаснио је проф. Дилигенски. Додаје да због те врсте „поремећене равнотеже“ трпе и телесни органи, нарочито када диспабалнс дуго траје.

„Постоје неке ствари које, ако су хронично уједначене, онда човек и навикне на то. Ако ради само ноћу, а не – повремено ради а повремено не – нажалост, многи чешћи случај је да се ради повремено ноћу, а повремено дању, некада послеподне… И те промене врло тешко падају организму, и врло тешко може човек да се навикне на њих“, истиче професор.

Законска регулатива штити права радника који раде ноћу.

„Законодавац је баш због здравствених разлога кроз Закон о раду, Закон о безбедности и здрављу на раду и Закона о здравственој заштити прописао, између осталог и обавезу која се у пракси врло ретко поштује, а то је обавеза претходних и превентивних здравствених прегледа у случају ноћног рада. Дакле, код овлашћене здравствене установе, пре свега мислимо на медицину рада“, изјавио је авокат Озрен Словић.

Додаје да је послодавац дужан да, уколико здравстевни налаз покаже да такав рад лоше утиче на здравље, запосленог прераспореди на адекватно радно место – у току дана.

Запослени имају право на накнаду за ноћни рад. Закон гарантује најмање 26 одсто од основице, а колективним уговорима, општим уговорима, и другим уговорима о раду – те накнаде могу бити веће.

По закону, запослени може да ради ноћу највише једну недељу у континуитету, након тога мора да промени смену, што се у пракси некада поштује, некада не.

Професор Дилигенски додаје да је константни ноћни рад подношљивији за млађе, односно мање штетан, за разлику од утицаја који је јачи на старије особе које имају неку врсту болести.

„Руши се циркадијални ритам, ремети се тај мелатонин чувени и зато долази до поремећаја који на дуге стазе доводе и до хроничних олести“, рекао је проф. Дилигенски, и додао да ноћни рад посебно погађа жене; 78 одсто жена га јако тешко подноси. Ипак, како каже, неки послодавци, уз разумевање проблематике, имају праксу да старије раднике временом ослобађају „тешких“ ноћних смена, док улазе у мирнији период живота.

Писмена сагласност и рањиве групе

У неким државама, ноћни рад се укида након неколико година стажа, углавном у САД, где се та пракса односи на специјализанте и ноћна дежурства.

Закон је издвојио како би заштито специфичне групе људи као што су труднице, дојиље и малолетници, људи са здравственим тегобама... на које би ноћни рад утицао негативно.

Како адвокат Словић каже, у том смислу одредбе се поштују и такве групе запослених нису у режиму ноћног рада, ако ће то погоршати њихово стање, или ће радити ноћу искључиво уз писмену сагласност.

„Ако је ноћни рад наставак сменског рада, односно, ако сменски рад подразумева и рад ноћу – уколико је општим актом послодавца, уговором о раду, прописано то право тог увећања од 26 одсто, то би даље значило да се ти основи сабирају и да би онда запослени имао право на увећање и по основу сменског рада 26 посто, и по основу ноћног рада 26 посто“, каже Словић и примећује:„Врло мало се то поштује, генерално ноћни рад није толико прописан у закону, и дефинитно би требало порасити на изменама закона“.

Говорећи даље о здравственим аспектима односно последицама ноћног рада на исхрану у телесну тежину, проф. Дилигенски саветује бављење хобијем, дружење са позитивним људима „који не оптерећују“ и квалитетно коришћење слободног времена „по индивидуалној мери“.