Škorpije, jedinstveni jorgovani, živopisni predeli – kanjon Jerme sve privlačniji turistima

Specijalni rezervat prirode Jerma u blizini Dimitrovgrada, već je deset godina pod zaštitom države. Postao je zanimljiv ne samo za lokalno stanovništvo, već i planinare, avanturiste i strane turiste.

Kanjon reke Jerme jedan od najužih i najlepših u ovom delu Evrope, vodi kroz neverovatne predele i netaknutu i neistraženu prirodu. Gotovo trećina flore i faune Srbije, može se pronaći u ovom kanjonu.

„Istakao bih recimo Pančićev maklen, jorgovan, kao autohtono stanište ovih dveju vrsta, a onda u speleološkim objektima, pronađene su neke vrste škorpija i neke vrste beskičmenjaka koji su endemi“, kaže Danko Jović, iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Kanjon Jerme bio je neprohodan do početka prošlog veka. Tada je, za potrebe rudnika „Rakita" izgrađena pruga, koju je zamenio asfaltni put.

„Ovde je prolazio vozić Ćira na pruzi od 33 kilometra kroz kanjon reke Jerme, koja je izgrađena još 1925. godine, i povezivala rudnik Rakita do Sukova. Ovde se nalazi i najuži deo kanjona Jerme sa prečnikom od 1,5 metara i zovemo ga Cedilka“, objašnjava Darko Đorđević, upravnik Specijalnog rezervata prirode Jerma.

Reka Jerma duga je 72 kilometra.

Posebna je po tome što izvire u Srbiji u okolini Vlasinskog jezera, prelazi u Bugarsku, i posle 25 kilometara se vraća u Srbiju.

Upravo tu gde ponovo ulazi u Srbiju, kanjon Jerme je najlepši.

U takvom miru, okružen živopisnom prirodom u okolini sela Poganovo, na levoj obali Jerme smešten je manastir Svetog Jovana Bogoslova.

„Svetinja je iz 14.veka, tačnije 1395. godine. Njen ktitor je Konstantin Dejanović Dragaš i njegova ćerka Jelena koja je bila udata za vizantijskog cara Imanuila Drugog Paleologa“, ispričao je otac Mardarije, iguman Manastira Svetog Jovana Bogoslova.

Srednjevekovno zdanje, koje su oslikali grčki umetnici je pod zaštitom Uneska.

To je jedan od retkih manastira iz tog perioda u kome je potpuno sačuvan ikonostas.