Biljke u akciji – tehnologije zasnovane na prirodnim rešenjima za čistiju budućnost

Pojedini ekosistemi imaju sposobnost samoprečišćavanja i to čine preko biljaka i mikroorganizama. Poznato je više od 400 vrsta biljaka koje imaju tu sposobnost. Tako i naučnici razvijaju metode koje koriste biljke i mikroorganizme za uklanjanje polutanata iz kontaminiranih voda, zemljišta i vazduha.

Jedno od tri postrojenja u Budimpešti koristi i mikroorganizme i biljke za prečišćavanje otpadnih voda. Osim što lepo izgleda koristi i 60 odsto manje prostora i 30 odsto manje energije za rad.

Više liči na prelepu botaničku baštu sa egzotičnim biljkama koje zapravo već 20 godina pomažu da se neutrališu toksične materije iz gradske kanalizacije, a prečišćena voda odlazi u Dunav.

„Ove biljke su zasađene tako da im korenov sistem visi u otpadnoj vodi do metar i po u dubini, tako da se u tom okruženju bakterije lepe za korenje", kaže Nikolet Časar, predstavnik „Organika votera" iz Budimpešte.

Slična postrojenja postoje i u Holandiji, Kini, Indoneziji, Indiji, Americi, Južnoj Africi... Koriste prirodu i pametnu tehnologiju.

„Zbog čega je tehnologija zasnovana na prirodi bolja – zbog toga što se koristi mnogo složenija ekologija, što znači mnogo više vrsta koje učestvuju u tim biološkim procesima, a to čini sistem mnogo efikasnijim, stabilnijim, otpornim", objašnjava.Atila Bodnar, arhitekta, suosnivač „Organika votera".

Biljke i bakterije mogu da pomognu i u prečišćavanju otpadnih voda u industriji.

„Mogu da se drže pod kontrolom neprijatni mirisi. Ova tehnologija se bazira na biološkim principima, znači sve otpadne vode koje su organskog porekla, šećerane, pivare, gde je proizvodnja hrane, su viđene za ovo – industrija prehrane i pića, i sve ostalo što je organskog porekla", izjavio je prof. Čedo Maksimović sa Imperijal koledža u Londonu.

Rezerve pitke vode u prirodi ograničene su na svega jedan odsto od ukupne vode na planeti, a javljaju se i nove vrste zagađenja, pa su neophodne i nove tehnologije i dodatni stepen prečišćavanja, ali i usklađivanje direktiva o vodi.

„U fokusu ove nove revizije i direktiva o odpadnim vodama je otklanjenje mikrozagađivača i mikroplastike, ali isto tako i smanjenje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i postizanje energetske neutralnosti", istakla je dr Bogdanka Radetić iz Agencije za zaštitu životne sredine Austrije, koja radi u Odeljenju za površinske vode.

Da su biljke efikasni prečistači dokazano je i na jezeru Trešnja u blizini Beograda, gde je posle postavljanja plutajućih ostrva sa biljkama prečistačima dobijena voda odličnog ekološkog statusa.

Priča je nastala u okviru regionalnog ekološkog projekta produkcije na temu zaštite životnih resursa, kao što su voda i vazduh u četiri zemlje Zapadnog Balkana (Srbija, BiH, Crna Gora i Severna Makedonija na osnovu dobrih primera iz susednih zemalja članica EU uz podršku Journalismfund Europe.