Kornjače mogu biti vrlo brze, a vegetarijanci postaju pod stare dane

Lutajući svetskim okeanima, morske kornjače fascinirale su ljude hiljadama godina. Ali kao i mnoga morska stvorenja, ovi okeanski gmizavci se bore u svetu koji se menja. Vlade brojnih zemalja sveta su se dogovorile, u Globalnom sporazumu o okeanima, da morskim kornjačama treba pružiti veću šansu da prežive. Ali im je i dalje potrebna naša pomoć. Evo nekoliko činjenica o ovim neobičnim stanovnicima naše planete.

Ne samo da žive dugo, već postoje na Zemlji neverovatnih 150 miliona godina. Dinosaurusi su izumrli pre 65 miliona godina, ali kornjače su još uvek sa nama.

Kornjače su najbrži gmizavci na svetu. Nezgrapne i trome na kopnu, kornjače izgledaju spore kao i njihovi kopneni rođaci. Ali u moru, kornjače – kojima oblik omogućava da s lakoćom klize kroz vodu – mogu ostvariti impresivnu brzinu plivanja od 35 km na sat.

Morske kornjače bi takođe mogle biti najveći reptil na svetu, jer mogu dostići veličinu bračnog kreveta. Ove životinje su prave okeanske lutalice. Putuju hiljadama kilometara preko čitavih okeana da bi se hranile i razmnožavale.

Srećom, morske kornjače imaju ugrađeni svojevrsni navigacioni sistem koji omogućava ženkama kornjača da se vrate na istu plažu na kojoj su rođene, i da polažu svoja jaja.

Temperatura utiče na razvoj pola

Kožaste kornjače (dermochelys coriacea) jedu meduze. Njihovo grlo je prilagođeno gutanju klizavog želea. Loša vest je da pod vodom plastična kesa može izgledati baš kao meduza, a kornjače ih često greškom progutaju.

Različite kornjače vole različitu hranu – neke preferiraju školjke, neke grickaju sunđere – ali zelene kornjače najviše vole morsku travu i alge. Čudno je što vegetarijanci postaju tek kad odrastu – bebe zelene kornjače će jesti – sve.

Da li će mladunci morskih kornjača postati mužjaci ili ženke zavisi od temperature u gnezdu. Ako je toplije od 28–29 Celzijusovih stepeni, kornjača se rađa kao ženka. Bude li hladnije, pol je muški.

Život je težak za bebe kornjača. Izlegu se iz gnezda na plaži, a zatim jure ka vodi. Između njih i okeana su rakovi, ptice, gušteri i druga gladna stvorenja. Ali to je samo početak. Bebe kornjače znaju da su im šanse protiv njih male pa, kada uplove u vodu, danima plivaju što dalje i brže od obale.

Morske kornjače razgovaraju međusobno pre nego što se izlegu. Ljudi su nekada mislili da kornjače ne prave buku. Ali sada znamo da to jednostavno nije tačno – morske kornjače razgovaraju jedna sa drugom i pre nego što se izlegu, tako što stvaraju zvukove. Istraživači veruju da to rade kako bi uskladile vreme izleganja.