Davimo se u plastici – potrebna bolje upravljanje otpadom i zabrana jednokratne plastike

Bez plastike se više ne može. Samo je važno kako se koristi, i gde završava posle upotrebe.

Srbija preradi 300.000 tona plastike godišnje i oko 750.000 tona plastike uveze. Od toga je jedna trećina ambalaža. Industrija plastike u Srbiji je velika, ima preko 900 firmi bez preduzetnika i izveze 1,5 milijardi evra godišnje.

Plastični otpad završava u prirodi, rekama, na divljim deponijama. U Srbiji se reciklira oko 10 odsto plastičnog otpada.

„Rešenje za smanjenje upotrebu jednokratne plastike, a i plastične ambalaže vidimo u edukaciji stanovništva i ulaganju u prvo razvrstavanje i selekciju otpada u domaćinstvima i to će onda pospešiti i veći stepen reciklaže“, navodi Mirjana Balog Kormanjoš iz Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS.

Svake godine u svetu se proizvede oko 400 miliona tona plastičnih proizvoda. Procenjuje se da između osam i 10 miliona tona završi u okeanu.

„Neophodna je zabrana jednokratne plastike iz dva razloga zbog toga što mi kao ljudi ne umemo da upravljamo tom jednokratnom plastikom na način na koji bi trebalo, tako da ona ne ugrožava životnu sredinu i živote svih živih bića uključujući i nas same i zbog toga što moramo da ograničimo njenu proizvodnju i to kako se ta plastika vraća zemljama u razvoju, odnosno zemljama sa niskim i srednjim prihodima koje su najmanje krive za njenu proizvodnju i upotrebu“, ističe Aleksandra Ugarković iz Svetskog fonda za prirodu „Adria“.

Polovinu plastičnog otpada čine predmeti od plastike za jednokratnu upotrebu bez kojih se može i zbog toga su u 120 zemalja zabranjeni.

Ukoliko se ne promeni način na koji se plastika proizvodi, koristi i baca, u okeanima će do sredine veka biti više plastike nego ribe, što bi kako se procenjuje, donelo i finansijski gubitak od oko sto milijardi dolara godišnje.