Темпирана бомба – киселост океана и мора достигла критичне нивое, угрожени екосистеми

Светски океани су у горем стању него што се мислило, истичу научници, упозоравајући да мерења показује да нам „истиче време“ да заштитимо морске екосистеме.

Раст киселости океана, често називан „злим близанцем“ климатске кризе, настаје када океан брзо апсорбује угљендиоксид, који потом реагује са молекулима воде што доводи до пада пе-ха (pH) вредности морске воде (што значи да киселост расте).

Таква средина не одговара морском животу па као резултат имамо оштећене коралне гребене и друга океанска станишта, а у екстремним случајевима може доћи и до разградње хитинске љуштуре морских створења.

Све до сада, научници нису сматрали да је киселост океана стигла до планетарних граница, то јест новоа ризичних по планету.

Међутим, нова студија британске Плимутске морске лабораторије (PML), Националн е управе за океане и атмосферу са седиштем у Вашингтону и Института за проучавање морских ресурса при Државном универзитету у Орегону открила је да је „граница“ киселости океана достигнута и то пре око пет година.

„Раст киселости океана није само еколошка криза – то је темпирана бомба за морске екосистеме и приобалне економије“, нагласио је професор Стив Видикомб из Плимутске морске лабораторије, који је такође копредседавајући у Глобалној мрежи за посматрање пораста киселости океана.

Студија се ослањала на нове и старе резултате физичких и хемијских мерења узорака глечера или других наслага леда, у комбинацији са напредним компјутерским моделима и студијама морског живота, што је научницима дало свеобухватну процену за протеклих 150 година.

Утврђено је да је до 2020. године просечно стање океана широм света већ било веома близу, а у неким регионима и изван планетарне границе за пе-ха вредност воде океана.

Што су дубље у океан залазили, то су налази били гори. На 200 метара испод површине, 60 одсто глобалних вода је прешло „безбедну“ границу киселости.

„Већина океанског живота не живи само на површини. Вода испод површинског слоја је станиште за много више различитих врста биљака и животиња. Пошто се вода у дубини толико мења, утицај веће киселости океана могао би да буде много гори него што смо мислили“, објашњава Хелен Финдли, професорка Плимутске морске лабораторије.

Према њеним речима, ово је имало огромне импликације на важне подводне екосистеме као што су тропски, па чак и дубокоморски корални гребени који су пружали неопходна станишта за бројне врсте и места за развој њихових младих.

Како пе-ха ниво пада (то јест расте киселост), врсте попут морских корала, острига, дагњи ​​и ситних мекушаца познатих као морски лептири морају да се боре да одрже своје љуштуре, односно заштитне структуре, што доводи до осетљивијих мекушаца, њиховог споријег раста, смањене репродукције и смањене стопе преживљавања.

Аутори су нагласили да је смањење емисије CO2 једини начин за решавање проблема појачане киселости морске воде на глобалном нивоу, али да мере заштите могу и треба да се фокусирају на регионе и врсте које су најрањивије.

Џеси Тарнер, директорка Међународног савеза за борбу против раста киселости океана, која није била укључена у студију, оценила је да извештај јасно ставља до знања да нам понестаје времена и да оно што радимо – или не радимо – сада већ одређује нашу будућност.

„Суочавамо се са егзистенцијалном претњом док се боримо са тешком стварношћу да је много погодних станишта за кључне врсте већ изгубљено. Јасно је да владе више не могу себи приуштити да занемарују пораст киселости морских вода у главним политичким агендама“, поручила је Тарнерова.

У Ници се, под покровитељством УН, одржава трећа Међународна конференција о океанима. После Њујорка и Лисабона, скуп посвећен очувању светских океана заједнички организују Француска и Костарика, а домаћин је принц Алберт од Монака.