Београд спремио 150.000 филтера за чистији ваздух, за пријаву грађанима довољна лична карта

Градска секретарка за животну средину Ивана Вилотијевић рекла је за Београдску хронику да је на територији града Београда забележено 393.105 индивидуалних ложишта. Филтери ће се уградити током ове и наредне године код грађана који се буду пријавили и тако ушли у процедуру. Прва општина која је спровела јавни позив је Сурчин. Из Секретаријата очекују да ће ускоро све београдске општине да спроведу такав јавни позив.

„Индивидуална ложишта су основни извор загађења. Ми смо се определили да у овом моменту вршимо субвенционисање. Значи, са наше стране нису бесплатни, наши суграђани су већ створили одређену количину новца у буџету града Београда, па кажемо да су то и њихови. И самим тим, они не треба да одвоје ни један једини динар за имплементацију ових филтера. Они се безбедно постављају и поставља их димничар. Њихова једина обавеза јесте да оду до своје општине са својом личном картом која је на датој адреси. То је сасвим довољно да се пријаве, да би се вршило постављање самог филтера који је безбедан и не повећава потрошњу самог горива", објаснила је секретарка Вилотијевић.

Говорећи о томе – да ли ће моћи да се измери колико су филтери допринели чистијем ваздуху, Вилотијевићева је рекла да се очекује да до краја ове недеље буде потписан уговор за елаборат који ће вршити анализу имплементације филтера.

„Имамо почетно стање као и пресек на ових 75 или 80 филтера на само једној години, самим тим и следеће године. Оно што смо ми тражили, и оно што смо добили, наравно са подацима где је верификован – колико тај филтер смањује емисију суспендованих честица у ваздух, јесте 40 одсто. Тако да очекујемо да ће се, говоримо, један од извора смањити. Ако рачунамо да их има 390, то је једна половина 150, па 40 одсто, значи смањићемо за неких двадесетак процената од укупне количине индивидуалних ложишта, саму количину суспендованих честица у амбијенталном ваздуху, а то ћемо опет верификовати документом који ће бити доступан свима нашим суграђанима", истакла је градска секретарка.

Помоћ димничара

Грађани ће за прву имплементацију, када се заврши јавни позив, добити потребне информације, када треба да се обрате  димничару. Вршиће се чишћење димњака, а постављање филтера није компликовано, док је једном годишње потребно прање под водом.

„Грађани ће у прве две године бити у комуникацији са димничарем. Димничар ће им ту помагати. Њихово трајање јесте минимум 10 година. Значи, у року од пет година вршиће се поново додатна могућност повећавања самог дејства, ако буде пало. После пет година ти филтери припадају самим грађанима, и ја се надам да ће они и после тих пет година користити те филтере", додала је Вилотијевићева.

Филтери под одређеним условима доступни и стамбеним зградама

На питање о томе да ли ће моћи да се пријаве стамбене зграде, за добијање филтера, одговара: „Уколико је само ложиште као део стамбене заједнице, наравно да може. Значи оно што смо вам рекли јесте само лична карта и податак да се налазе на датој адреси".

Овакав или слични пројекти нису до сада спровођени у неким другим земљама па је Београд врста пионира у том смислу.

„Покушавали смо да направимо један комплетан систем, да поставимо могућности мерења, да добијемо званичне податке колико се налази индивидуалних ложишта, и самим тим, ово је нешто што ... Постоји у другим земљама, постоје нешто што је неопходно да се прикључи на струју, значи другачији вид одржавања, али овакав вид одржавања и овакав вид постављања оваквих филтера до сада није се појавио", каже гошћа Београдске хронике.