Papirus „Ilijade” prišiven za telo mumije: Otkriće iz Egipta otvara novu misteriju antičkog sveta

U peskovitim nekropolama Egipta, gde se susreću milenijumi istorije, arheolozi su navikli na iznenađenja. Ipak, otkriće do kojeg je došao tim sa Univerziteta u Barseloni u drevnom gradu Oksirinhusu prevazilazi sve što je do sada viđeno.

U grobnici iz kasnog rimskog perioda, pronašli su mumiju staru oko 1.600 godina, na čijem je abdomenu bio pažljivo prišiven papirus. Nije reč o magijskoj formuli ili verskom tekstu, kako je do sada bio slučaj, već o fragmentu Homerove Ilijade – kamenu temeljcu zapadne književnosti.

Ovaj jedinstveni nalaz, obelodanjen u aprilu 2026. godine, predstavlja prvi poznati slučaj u kojem je grčki književni tekst namerno uključen u egipatski pogrebni ritual.

Mumiju je otkrila arheološkinja Nurija Kasteljano tokom iskopavanja krajem 2025. godine, a papirus je ubrzo identifikovala papirolog Lija Maša. Otkriće je plod sistematskog rada Oksirinhus arheološke misije, koju vode Maite Maskort i Ester Pons, a koja decenijama istražuje ovo plodno arheološko nalazište, oko 160 kilometara južno od Kaira.

„Katalog brodova" na putu za večnost

Misterija ovog otkrića ima više slojeva. Prvi je sam čin postavljanja književnog dela na telo pokojnika. Drugi je izbor teksta.

Analiza je pokazala da krhki papirus sadrži odlomke iz drugog pevanja Ilijade, poznatog kao Katalog brodova. U pitanju je jedan od tehnički najzahtevnijih i najmanje dramatičnih delova epa, u kojem Homer detaljno nabraja grčke snage koje su krenule u Trojanski rat.

Zašto bi neko izabrao baš ovaj, gotovo administrativni spisak, za put u zagrobni život?

„Ovo nije prvi put da smo pronašli grčke papiruse uvezane, zapečaćene i ugrađene u proces mumifikacije, ali do sada je njihov sadržaj bio uglavnom magijski“, objasnio je Ignasio-Ksavijer Adijego, filolog sa Univerziteta u Barseloni i direktor projekta. „Prava novina je pronalaženje književnog papirusa u pogrebnom kontekstu.“

Stanje papirusa je izuzetno osetljivo, zbog čega tim nije mogao da koristi rendgenske zrake kako bi sačuvao artefakt. „Učinili smo sve što smo mogli bez uništavanja papirusa“, naglasio je Adijego, dodajući da su delovi teksta i dalje nečitljivi.

Kulturni pasoš ili potpis balzamera

Pre ovog otkrića, svi grčki papirusi pronađeni unutar egipatskih mumija sadržali su ritualne tekstove: formule zaštite, uputstva za balzamere ili božanske invokacije. Ilijada, kao epska poezija, potpuno odstupa od ovog obrasca. Njena prisutnost ukazuje da su pokojnik, ili oni koji su ga sahranili, delu pripisivali simboličku vrednost koja prevazilazi književnost.

Glavna hipoteza istraživača je da je tekst služio kao neka vrsta „kulturnog pasoša“ za zagrobni život. U rimskom Egiptu, koji je vekovima bio mesto susreta grčke i egipatske tradicije, helenistički identitet bio je stvar prestiža.

Kao što su bogate porodice stavljale zlatne listiće na jezike preminulih kako bi im osigurale moć govora pred bogovima, tako je i Katalog brodova mogao da predstavlja simbol pripadnosti grčko-egipatskoj eliti.

Papirus je u petom veku nove ere bio redak i skup predmet, a njegova upotreba u sahrani ukazuje na to da je pokojnik pripadao bogatom sloju društva.

Druga, manje verovatna teorija, sugeriše da je fragment mogao biti neka vrsta prepoznatljivog pečata ili potpisa balzamera koji je obavio ritual. Ipak, pažljivo postavljanje na abdomen ukazuje na dublje, simboličko značenje.

Oksirinhus, riznica antičkog sveta

Nalazište Oksirinhus (današnja Al Bahnasa) nije nepoznato naučnicima. Od kraja 19. veka, ovaj drevni grad je svetu podario više od pola miliona fragmenata papirusa, što ga čini najvećim izvorom antičkih grčkih tekstova na svetu.

Međutim, do sada nijedan od tih fragmenata nije pronađen u ovako intimnom, pogrebnom kontekstu. Otkrića u Oksirinhusu su uglavnom obuhvatala administrativne, pravne, magijske ili privatne tekstove, ali ne i čistu književnost integrisanu u sam proces mumifikacije.

Iskopavanja su otkrila kompleks sa tri krečnjačke grobnice u kojima su se nalazile mumije iz rimskog doba i ukrašeni drveni sarkofazi, od kojih su mnogi oštećeni usled pljački u prošlosti.

Pored mumije sa papirusom, pronađene su i druge sa zlatnim i bakarnim folijama na jezicima, što dodatno potvrđuje da je nekropola pripadala imućnim porodicama koje su mogle da priušte složene pogrebne rituale.

Ovo otkriće ne menja samo razumevanje grčko-egipatskih pogrebnih običaja, već i istoriju samog Oksirinhusa. Pokazuje da je u ovom kulturnom loncu, gde su se mešali jezici, bogovi i tradicije, Homerova poezija mogla imati snagu svete relikvije.

Dok istraživanja traju, fragment Ilijade nastavlja da postavlja više pitanja nego što nudi odgovora, otvarajući prozor u davno izgubljeni svet u kom su stihovi bili jednako važni kao i molitve.