„Gađenje“ jedna od prvih reči dešifrovana sa ugljenisanog svitka starog dve hiljade godina

Artefakt, koji se čuva u Bodlejanskim bibliotekama Univerziteta u Oksfordu, peti je netaknuti svitak iz Herkulaneuma koji je odmotan u okviru „Izazova Vezuv”, takmičenja osmišljenog da ubrza dešifrovanje svitaka koji čine neprocenjiv izvor podataka o starom Rimu i Grčkoj.

Koristeći veštačku inteligenciju i druge kompjuterske tehnike za spajanje svitka i poboljšanje vidljivosti mastila, tim „Izazova Vezuv” uspešno je generisao prve slike teksta unutar svitka, poznate kao PHerc. 172. Tim iz Oksfordove bibilioteke je u sredu saopštio da su počeli da tumači delove teksta.

Jedna od prvih reči koja je prevedena bila je starogrčka διατροπη, što znači „gađenje“, koja se pojavljuje dva puta u nekoliko redova teksta, saopštile su iz Bodlejske biblioteke.

„To je neverovatan trenutak u istoriji jer bibliotekari, informatičari i naučnici klasičnog perioda sarađuju kako bi videli nevidljivo“, ističu u izjavi Ričard Ovenden, bibliotekar i Helen Hamlin, direktorka Univerzitetskih biblioteka.

„Napravljen je zapanjujući napredak zahvaljujući rendgenskim snimcima i veštačkoj inteligenciji što nam je omogućilo da pogledamo unutar ugljenisanih svitaka koji nisu čitani skoro dve hiljade godina.“

Dešifrovanje drevnih svitaka pomoću veštačke inteligencije

Svici bi se raspali da su istraživači pokušali da ih razviju, što bi potpuno uništilo svaki pisani trag u njima.

Brent Sils, profesor računarstva na Univerzitetu Kentaki i suosnivač „Izazova Vezuv”, rekao je da Oksfordski svitak, od svih do sada skeniranih svitaka iz Herkulaneuma, sadrži tekst koji je najčitljiviji, pri čemu se hemijski sastav mastila jasnije pojavljuje na rendgenskim snimcima.

Istraživači misle da je mastilo kojim je on pisam bilo gušće, verovatno sa više olova, ali će biti potrebno dalje ispitivanje da bi se identifikovao precizan recept koji je mastilo učinio mnogo čitljivijim od drugih svitaka koji su pronađeni, saopštile su Bodlejanske biblioteke.

„Uprkos ovim uzbudljivim rezultatima, ostaje mnogo posla na poboljšanju naših softverskih metoda kako bismo mogli da pročitamo u celini ovaj i druge Herkulaneumske svitke“, napomenuo je Sils u saopštenju.

Sils je prošle godine rekao u izjavi za Si-En-En da je ključni izazov bio da se dokumenti praktično odmotaju i da se crno mastilo učini vidljivije od karbonizobanih papirusa, kako bi mogao da se pročita sadržaj.

Tehnike mašinskog učenja ne dekodiraju tekst, već povećavaju čitljivost mastila koje je korišćeno za pisanje teksta. Transkripciju i prevod teksta će ipak raditi naučnici, uključujući i one sa Univerziteta u Oksfordu.

Istraživači dalje usavršavaju slike svitka u nadi da će poboljšati jasnoću teksta i možda doći do najdubljeg dela karbonizovanog svitka, gde je verovatno sačuvan naslov dela.