Велики пробој у археологији – вештачка интелигенција чита угљенисане свитке старе 2.000 година

Стотине свитака од папируса из библиотеке луксузне римске виле у Херкуланеуму угљенисани су када је град потпуно уништен у ерупцији Везува 79. године.

Откопавања у 18. веку открила су више од хиљаду свитака из виле, за коју се верује да је пропадала тасту Јулија Цезара, али је црно мастило нечитљиво на угљенисаном папирусу, а свици су толико крхки да се распадају први најмањем покушају да се отворе.

Пробој на пољу њиховог читања дошао је када је Брент Силс са Универзитета у Кентакију објавио „Изазов Везув“ (Vesuvius Challenge) – такмичење са наградним фондом од милион долара за оног који успе да их прочита.

У понедељак је технолошки предузетник и један од спознора такмичења Нат Фридман објавио да је трочлани тим студената – Јусуф Надер из Немачке, Лук Фаритор из САД и Џулијан Шилигер из Швајцарске – освојио велику награду од 700.000 долара након што су помоћу вештачке интелигенције успели да прочитају 2.000 слова са свитка.

Папиролози који су проучавали спасени текст са угљенисаног свитка у неверици и са оптимизмом су примили вест. „Ово је невероватно. Постоје стотине оваквих свитака који чекају да буду прочитани“, каже Роберт Фаулер, професор емеритус грчког на Универзитету у Бристолу.

Папиролог са Универзитета „Федерико Други“ у Напуљу др Федерика Николарди навела је да ово представља револуцију у проучавању Херкуланеума, антике и грчке филозофије уопште.

„Улазимо у ново доба“, истакао је Брент Силс који је предводио напоре да се прочитају свици тако што се виртуелно одмота материјал скениран технологијом компјутерске томографије, а потом увежбају алгоритми вештачке интелигенције да препознају присуство мастила.

„Налет адреналина нас је терао даље. Читаво овог истраживање се вишеструко исплатило. Иако је значило да радим 20 сати на дан. Понекад нисам знао када се неки дан завршио, а други почео“, рекао је Јусуф.

Аутор написаног текста највероватније је Филодем.

„Стил је чудноват, типичан за њега, а и тема је њему блиска“, каже Фаулер, додајући да се у свитку дискутује о извору задовољства, о музици и храни и да ли су извор задовољства главни или споредни састојци и да ли долази из обиља или недостатка.

„У случају хране, не верујемо да је мањe пријатнијe од обиља“, пише аутор.

„Мислим да поставља питање: Шта је извор задовољства у мешавини ствари? Да ли је то преовлађујући елемент или онај ког има мање или можда њихова мешавина?“, објашњава Фаулер.