Da li će stubovi Đavolje varoši nestati istražuje projekat DEMONITOR

Đavolja varoš je geomorfološki fenomen, jedinstven u Srbiji i vrlo redak u svetu. Njene kamene figure nastale su pod uticajem erozije, vode i vetra.

Istraživači projekta DEMONITOR nastoje da ustanove godišnji nivo erozije, kao i vezu sa vremenskim faktorima, poput padavina i temperature, kako bi predvideli budućnost ovog prirodnog dobra od izuzetnog značaja.

„Naš glavni cilj jeste da probamo da ustanovimo kako ti oblici nastaju, kojom brzinom nastaju, praktično da ih datiramo, ali i koliko dugo će opstati, dakle neka njihova puna zrelost kada može da se očekuje s obzirom da taj proces erozije kontinuirano traje“, navodi prof. dr Miloš Marjanović, rukovodilac projekta.

„U pitanju je selektivna erozija, što znači da je malo i do materijala i malo do uslova sredine. Neki delovi terena su otporniji na tu eroziju i upravo oni formiraju te kamene stubove, odnosno te piramide. Naročito su dobro zaštićeni ako gore imaju kamenu kapu, a većina njih ima“, dodaje profesor.

Prva opsežnija istraživanja o Đavoljoj varoši napisana su tek pre nešto više od 70 godina.

„U nekom pisanom obliku tek negde sredinom 20. veka, što nas navodi još i na analizu, recimo, Žujovića ili Cvijića, koji su bili veoma temeljni istraživači na teritoriji Srbije. Koji takođe nisu spominjali ovaj lokalitet“, napominje prof. Marjanović.

U okviru terenskih istraživanja koriste se dronovi i različite vrste merenja i metoda, poput laserskog skeniranja i fotogrametrije. Ciklus merenja je obično na šest meseci.

„Takođe, pratimo i fiksne tačke pomoću satelitskih-radarskih tehnika, koje sve na milimetarskom ili centimetarskom nivou daju podatke iz svake epohe, odnosno iz svakog snimanja. Prateći te razlike mi možemo da definišemo kojom brzinom se vrše usecanja, odnosno promene na samim kamenim oblicima“, objašnjava rukovodilac projekta DEMONITOR.

„U pitanju su, kažem, neinvazivne metode, uključujući i geofizičke, jer nas malo zanima čak i ono što se nalazi ispod površine, odnosno da li ispod Đavolje varoši postoji još jedna Đavolja varoš, pa kad se ova naša današnja uruši možda će u narednim vekovima da zadivljuje neke druge generacije“, navodi prof. dr Miloš Marjanović.

Vrednost zaštićenog područja Đavolja varoš je neprocenjiva, a nezaustavljive klimatske promene dovode u pitanje održivost ovog prirodnog fenomena, zbog čega je projekat DEMONITOR još dragoceniji.