Камене капе сватова и мистични Радан – Ђавоља варош не престаје да интригира

Ђавоља варош је ретки природни феномен који се налази на Радан планини. Чине га 202 земљане фигуре, различитих облика и димензија од два до 15 метара. На врху фигура налазе се камене капе које као да стоје уз помоћ неке непознате силе.

„Оне трају хиљадама година, не знамо ни ми колико. Па и ми некако трајемо, са неком муком, и оне неко камење на својој глави носе. И оне су опстале зарад тога и показују да ли је то била свађа између сватова, или је то било неко привиђање или је то божија сила нека направила", прича Александар Машковић из Северне Митровице.

„Фигуре ... да човек размишља како су створене. Једино место у Србији где је јачи утисак кад се дође, него кад се гледа на телевизији или слици", додаје Вељко Трајковић из Гроцке.

Атрактивност целог подручја допуњује амбијент око фигура који делује мистично, тако да о настанку овог феномена у недоумицу доводи и оне који би пре да верују науци.

Зато су се испредале легенде испуњене тајновитошћу које обавија ово необично место. Прича о окамењеним сватовима.

„На наговор ђавола, људи крећу да венчају брата и сестру тиме да почине родоскрнављење. Догађај је видела добра вила која штити овај крај, и она моли бога да им помогне да спречи све то. Бог је услишио њене молитве, изненада се спојило небо и земља дунуо је ветар и сватови су заустављени, односно окамењени на овом месту, на путу ка цркви", испричао је укратко легенду, туризмолог Бранко Стевић.

Мистерија Ђавоље вароши као магнет привлачи туристе који до ове атракције стижу уређеним стазама дуж којих су направљени видиковци и одмаралишта.

„Ово што је ново, и што смо припремили од прошле сезоне јесте да имамо и ноћну посету. Тако да имамо осветљену стазу са пројекцијом филма на самим фигурама тако да је то један посебан доживљај", изјавио је Бојан Алексић, управник Ђавоље вароши.

Ђавоља варош налази се на Радану, планини познатој по дејству чудних сила и паранормалних појава, али и по лековитим водама и богатству биљног и животињског света.

„Интересантно је да простор Парка природе Радан броји 751 биљни таксон. То показује да на простору Радана се садржи десет посто флоре Балканског полуострва, односно 22 одсто флоре Србије", каже Богосав Стојиљковић из Завода за заштиту природе Србије.

Локалитет Ђавоља варош простире се на 67 хектара и под заштитом је државе као споменик природе од изузетног значаја.